U Zrenjaninu muškarci prednjače u dobrovoljnom davanju krvi

Služba za transfuziju zrenjaninske bolnice „Đorde Joanović“ koja pokriva teren Srednjobanatskog okruga, u svom registru danas ima 75.000 dobrovoljnih davalaca krvi.

Godišnje ima oko 5000 davanja što se smatra dobrim odzivom, a za takvo stanje zaslužne su i organizacije Crvenog krsta koje na svoj način podstiču zdravu populaciju da se uključi u dobrovoljno davalaštvo.

Raduje i podatak da se svake godine humana „porodica“ davalaca obnavlja, podmlađuje.

– Gledano na godišnjem nivou, imamo preko 10% novih davalaca i od tog broja u velikom delu su đaci starijih razreda srednjih škola i visokoobrazovanih ustanova. Ako govorimo o statističkim podacima, u toj populaciji od 5000 davanja godišnje, oko 70 odsto čine muškaraci. Što se tice kvalifikacione stručne spreme, uglavnom je reč o srednjem kadru, kaže Danica Grubač propagandista Službe za transfuziju.

Služba za transfuziju radi svakog dana od 7,30 do 12 časova. Krv dobrovoljno može dati svaka zdrava osoba koja ima punih 18 i nema 65 navršenih godina.

– Zabluda je da se ne sme doručkovati, naprotiv, čak je i poželjno uzeti laganiji doručak. Vrlo je bitno da je osoba odmorna i naspavana, da prethodnih 12 sati nije konzumirala alkohol, navodi Grubač i podseća da postoje i privremene ili trajne kontraindikacije za davanje krvi.

Neki od razloga zbog kojih bi jedna osoba mogla da bude odbijena jesu krvni pritisak koji ne sme da bude niži od 100/60 mmHg, ni viši od 180/100 mmHg, telesna težina ne manja od 50 kg, hronična boljenja srca, preležani infarkt, astma, hronična oštećenja jetre, pankreasa, debelog creva, dijabetes na insulinu, preležani moždani udar, epilepsija, tromboze, infektivne bolesti, reumatoidni artritis. U kontraindikacije spadaju i navike rizičnog ponašanja poput biseksualnosti, homoseksualnosti, hroničnog alkoholizma, narkomanije, promiskuitetnog ponašanja. Kada je reč o privremenim ograničenjima, tu spadaju akutne infektivne i zapaljenske bolesti poput raznih infekcija, uzimanje antibiotika (7 dana), akupunktura, pirsing, tetovaže (6 meseci), kontakt sa osobama obolelim od žutice ili HIV-a, hirurške intervencije (od nedelju dana do 3 ili 6 meseci), porođaj i pobačaj (1 godina), trudnoća, vađenje zuba (7 dana)…

Prema rečima načelnice Službe za transfuziju, doktorke Dragane Popov, svaki dobrovoljni davalac krvi popunjava upitnik kroz koji ostavlja informacije i pisani trag o sebi i eventualnim oboljenjima. Nakon toga, lekar vrši selekciju da li osoba nema ili ima privremeno odnosno trajno ograničenje da da krv.

Data krv se svaki put proverava i davalac se posmatra kao novi bez obzira da li je imao ranija davanja. Svaki put se određuje krvna grupa kako bi se izbegla bilo kakva greška.

– Davanje krvi dobro je ne samo iz humanih razloga već i zbog stanja organizma jer se na taj način podstiče koštana srž da proizvodi više crvenih krvnih zrnaca. U Zrenjaninu se uzimaju dve vrste jedinica – od 350 i 450 ml, zavisno od telesne težine davalaca. Žene mogu dati krv na četiri, a muškarci na svaka tri meseca, zaključuje dr Popov.