Kako se leto približava, tako i mnoge porodice postaju brojnije. Mladi već polako stasavaju i pripremaju se za životne veštine, a roditelji ih podučavaju tome.
No, dok se u potpunosti ne osamostale, ptiće treba hraniti i paziti. To podrazumeva svakodnevni odlazak do hranilišta, transport „robe“ i potom „sanitarne aktivnosti“ u okviru porodičnog staništa. Nije to nimalo lak posao.
A tamo, na izvorištu hrane sve vrvi od posla i užurbanosti. Treba brzo reagovati, prostor je mali, čuvar je u blizini, a i konkurencija je opasna. Tu hrabrost i spretnost dolaze do izražaja. Jer, kako bi Mali, inače kormoran, stao na crtu jednoj ogromnoj čaplji kašikari ili pak Belobrada čigra Mrkoj lunji? Izbor je jasan: ne ustuknuti jer gladna usta čekaju! Baš kao i u svakodnevnom životu odraslih i odgovornih ljudi.
Okupljeni tako oko jezerskih zimovnika naši hrabri roditelji – snabdevači moraju da rizikuju ali i da budu oprezni i spretni. Samo mala dekoncentracija i ko bi malim i nezasitim ustima donosio hranu? Ko bi ih podučavao za prvi samostalan let i kasnije za prvi odlazak u „kupovinu“, do jezera? To moraju raditi njihovi roditelji. I tu su svi u jednom, bez obzira na tako šaroliko društvo, na okupu – isti. Niti boja, ni veličina ili ma koja druga fenotipska karakteristika ovde ne daju značajnu prednost. Srce bije bitku, a ljubav i briga za potomstom pojačavaju smelost i spretnost. Verovatno su i čuvari tolerantni, te i oni s roditeljskom pomirljivošću posmatraju ovu zajedničku gozbu na otvorenom.
Piše Milan Nedeljkov
.gif)
.gif)
