Prvi varoški bioskop otvorio je 1910. godine Franja Reber, u sali kafane „Klub“ (nekadašnji hotel „Central“). Ubrzo, nemi filmovi počinju da se prikazuju i u sali gostione „Mađarski kralj“, na mestu današnjeg hotela Vojvodina (bioskop „Rojal“). Bioskopske predstave daju se i u sali Narodnog pozorišta, od 1912. godine.
Varoški bioskop-bioskop „Avala“ (1987.)
Godine 1917. Ignjat Gajdušek projektuje filmove u bioskopu „Avala“, „Balkan“ počinje s radom 1924, a „Vojvodina“ 1935. godine. U sva tri bioskopa, kako je tada objavljivano, daju se „svakodnevne tonfilmske predstave“. Ovi će bioskopi potom postati sinonimi za sedmu umetnost u varoši na Begeju, i bez prekida raditi sve do druge polovine osamdesetih godina prošlog veka.
Krajem pedesetih godina otvaraju se bioskopi „Kristal“ na Šećerani, „Kinobašta“ i „Omladina“, potom „Tesla“ u Mužlji, a od 1978. godine filmovi se prikazuju i u Domu mladosti-Kulturnom centru. Sasvim kratko radili su i privatni bioskopi na „Lesnini“ – u Domu mesnih zajednica i „Jabuka“.
.jpg)
U prvoj deceniji drugog veka kinematografije, sudbina ovdašnjih bioskopa poznata je – „Avala“ je srušena, prostor „Vojvodine“ bio je i butik, i prodavnica nameštaja i video opreme i sportska kladionica, „Kino bašta“ je uglavnom diskoteka. Zatvoren je i nekadašnji gradski hram kinematografije „Balkan“. Redovan, svakodnevni repertoar održava danas samo privatni bioskop „Cinema“, otvoren početkom 2004. godine, dok se Kulturni centar Zrenjanina priklonio povremenim, tematskim programima.
Nagoveštaji povratka publike u bioskope, ipak, postoje – tu klicu bi trebalo negovati i čuvati da jednoga, nadamo se ne tako dalekog dana, ponovo izraste u raskošnu i razgranatu biljku.
Televizija, video i DVD pretvorili su sobe u bioskope, više ili manje uspešno. Ipak, nedovoljna je to zamena za veliki ekran, uzbuđujuće šarene slike, šuštanje semenki, držanja za ruke, ili prve poljupce po uglovima romantičnih, zamračenih sala…
Iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog
.gif)
.gif)
