Bolnički vrtić koji radi poslednjih petnaest godina u sklopu Dečijeg odeljenja zrenjaninske bolnice, omiljeni je kutak mališana koji moraju da se zadrže na bolničkom lečenju.
Iako se nalazi u sklopu bolnice, ovaj vrtić pripada Predškolskoj ustanovi Zrenjanin.
U lepo opremljenom prostoru, od ujutru do kasnih popodnevnih satima sa decom rade četiri vaspitačice. Pored dece, slobodno vreme ovde provode i roditelji koji često učestvuju u pletenju, pravljenju kreativnih figurica, crtanju.
– Osnovna zamisao ovog vrtića jeste da deca nisu po ceo dan u sobama, da budu opuštenija i da savladaju strah od bolnice i lekara koji je često prisutan. Ovde nemamo nikakvu vrstu edukacije poput obrazovnog, školskog gradiva jer su deca u bolnici maksimalno dve nedelje. Boravak u ovom vrtiću svodi se na igru i kreativne aktivnosti, kaže vaspitačica Zorica Deheljan.
S obzirom da je ovaj prostor namenjen deci i mladima od 3 do 18 godine, vaspitači prilagođavaju program prema njhovom uzrastu.
Najviše se boji, crta, izrađuju se predmeti od papira, a sve što ovde naprave, deca nose kući kako bi bolnicu pamtili i po lepim trenucima.
– Vrtić služi i tome da decu oslobodi straha od lečenja i bolnice, pa im se govori da jesu na pravom mestu kako bi ozdravili. Bitno je da takav naš pristup čuju i roditelji i da zaborave na onu vaspitnu meru kada se deci „preti“ lekarima kako bi bila mirna, kažu vaspitačice.
S vremena na vreme, građani dobre volje upute donacije ovom vrtiću. Često se pravi greška kada se prethodno ne pita medicinsko osoblje ili vaspitači, šta sme da se prihvati kao donacija.
– Ne smemo da primamo grickalice, slatkiše, platnene i plišane igračke, i zato je najbolje pitati šta nam je potrebno. Uvek nam nedostaje upravo onaj materijal za kreativno stvaranje – flomasteri, drvene boje, vunica, papiri, ostaci kartona koje imaju velike štamparije, a koje često bacaju kao otpadni materijal. Mi od tih ostataka pravimo svašta, poručila je Deheljan.