Milanka Mima Tadić, osamnaestogodišnja Zrenjaninka tek je pola godine u ovom sportu a već je ostvarila izvanredne rezultate.
– Pokretljivost, urođena brzina, odlična koordinacija pokreta, lak i odsečan udarac razlozi su zbog kojih je Milanka odmah „bačena u vatru“ – kaže trener boks kluba „Banat“ Stevan Čizmić I dodaje – Od četiri takmičenja u ovom kratkom vremenskom periodu, ona je ostvarila tri pobede na nivou pokrajine, što predstavlja veliki uspeh i dokaz da nije promašila priču.
– Prvo sam jedan kraći period trenirala savate, a onda sam poželela da se okušam u boksu, to je za mene bio izazov i evo me ovde. Volim da se takmičim i da pobeđujem i uspevam da usaglasim sve svoje obaveze, kako u školi, tako i privatno – saznajemo od ove naizgled krhke devojke.
Milanka kaže da su treninzi kao i sam režim ishrane naporni ali da joj to ne predstavlja problem i da ima veliku podršku porodice i prijatelja, trenera, kao i celog kluba. Smatra da je sebe u potpunosti pronašla u boksu i planira odlazak na takmičenja I u narednom periodu.
.jpg)
– Nisam primetila da me momci izbegavaju ili da me se plaše, odgovara sa osmehom na postavljeno pitanje koje se tiče emotivnog života. Dodaje i to da ima mnogo više samopouzdanja kao i to da se sada intenzivno sprema za pojedinačno prvenstvo Srbije gde joj je cilj da pobedi. A povreda se ne boji ni povreda. Kaže da ih ima u svakom sportu, samo da treba biti skoncentrisan i čuvati se, najviše od povreda palca, zgloba ili lakta.
Od trenera saznajemo da pored nje u klubu ima još četiri devojke od 1994. do 2000. godišta koje vredno vežbaju kao i da je ovaj klub bio prvi koji je išao na prvenstvo Evrope na kojem su osvojene srebrne medalje.
– Imao sam dobre rezultate u ženskom boksu, Mihajlov Jelena je bila dva puta druga u državi a Aleksandara Glušac prvak države i druga u Evropi. Na žalost obe su, iz ličnih razloga, prestale da se takmiče i da treniraju što je šteta. Obično je kritična granica kad žene prestaju da treniraju 17, 18 godina – kaže Čizmić.
Po pitanju trenutnog stanja u ženskom boksu, tek od ove godine će biti na Olimpijadi a pre toga je poslednji put bio davne 1904.
– U Srbiji niko nema sluha za evropska i svetska takmičenja, nisu nas materijalno ispratili mada su nas dobro dočekali kada smo doneli medalje, našalio se Stevan. Od opreme su potrebne patike, šampionke koje nemamo jer boksujemo u običnim patikama a potrebne su i rukavice, kacige, majice i šorcevi a to sve košta.
Uslovi za treniranje takođe nisu zadovoljavajući, što se moglo zaključiti i prilikom obilaska sale za trening koju klub privremeno koristi do 2015. Godine. Ipak ovaj tim ističe da je najbitnija dobra volja i ljubav prema boksu, sa čime se slažemo.
.png)
.gif)
.gif)
