Slavko Anđel Slive, ljubiteljima sporta i široj javnosti poznatiji je kao fudbalski žongler. Druženje sa fudbalskom loptom počeo je pre pola veka u podmlatku Proletera, a ove godine proslavlja tri decenije kao fudbalski žongler.
U njegovim bravurama loptom uživali su gledaoci na svim manifestacijama na kojima je bilo dovoljno mesta za žongliranje – od fudbalskih stadiona, trgova, ulica, pa sve do Gradske kuće i crkve.
Zahvaljujući ovoj strasti, donekle i načinu života, Slive je poznat i daleko van granica Srbije, čak i prostoru bivše Jugoslavije. Sudbina je htela da davnih godina žonglira i u Napulju na stadionu Napolija u vreme kada je apsolutna zvezda bio Diego Armando Maradona.
I danas, u poodmaklom životnom dobu i nakon preživljenog infarkta, Slavko Anđel trenira tri puta nedeljno, u hali Medison i obližnjem stadionu. Fudbalska lopta, kako sam kaže, spasila mu je život u borbi protiv bolesti koja ga je pre nekoliko godina udaljila od sportskih arena.
– Da, nakon što sam se vratio iz bolnice uzeo sam lekove, malo žonglirao njima i šutnuo ih kroz prozor – u šali nam priča Slive.
I love Zrenjanin: Kako ste počeli da se bavite žongliranjem?
– Prvo sam trenirao u mlađim pogonima FK Proleter kod čika Koče. Moram da kažem da nisam bio dovoljno uporan, jer lopta je ženskog roda, neće uvek da sluša pa iako sam bio dobar fudbaler, nisam dospeo do starijih kategorija. Sasvim slučajno sam na utakmici niželigaša Jedinstva iz Ečke i Partizana iz Tomaševca 1982. godine imao svoj prvi nastup kao žongler. Bilo je kišno vreme, blatnjav teren i pred svega 50 gledalaca moj jedini motiv je bio da se ne obrukam. Budući da se publici to dopalo, pomislio sam da odradim samo 100 nastupa. Međutim, uvideo sam da narodu nikada nije dosta igara, da im nisam dosadio, pa sam tako zahvaljujući ovoj mojoj strasti postao nadaleko poznat. Upoznao sam sve fudbalske velikane sa prostora ex-Jugoslavije ali i šampione iz mnogih drugih sportova. Bilo bi predugo da nabrajam, ali u svojim albumima imam skoro 5000 slika, duplo više od svojih nastupa.
I love Zrenjanin: Kao i u svakom sportu, i u ovom postoje rekordi. Koji je Vaš rekord, koliko ste najduže žonglirali?
– Lični rekord postigao sam 1988. godine kada fudbalska lopta 5 sati i 2 minuta nije pala na teren. Udario sam je oko 25.000 puta i to u kopačkama. Nije mi poznato da je neko igde žonglirao duže. Navodno jeste neki Meksikanac, u patikama i sa odbojkaškom loptom, ali u Srbiji ni blizu. Najviše nastupa imao sam 2001. godine, čak 164 nastupa što ispada svaki drugi dan.
I love Zrenjanin: Zašto loptu poredite sa ženama?
– Lopta je ženskog roda i hoće da „prevari“, kaže ovaj žongler kroz smeh. Mene je u ovih 2280 nastupa „prevarila“ 42 puta. Nastupao sam u gotovo svim prostorima gde je moglo da se žonglira. Stadioni, dvorane, Knez Mihajlova u Beogradu, cirkusi, hoteli, Gradska kuća i jednom prilikom i u crkvi odakle pamtim jednu od mnogobrojnih zgoda. Naime, bilo je zimsko vreme i bio sam jače obučen zbog čega sam i malo slabije mogao da se krećem. Lopta mi je u jednom trenutku pobegla i udarila jednu stariju gospođu, srećom odbila se tačno o moju nogu i ja sam nastavio nastup. Posle su me moji prijatelji zadirkivali: Slive, pa baba bolje žonglira nego ti!
I love Zrenjanin: Koji momenat smatrate krunom svoje karijere?
– Svojevrsna kruna karijere bio je nastup u Napulju na turniru na kom su osim Napolija nastupali Milan, Juventus i Torino. U finalu turnira s jedne strane je bio Maradona, a sa druge brazilac Kareka. Tada sam imao čast da pokažem svoje umeće zajedno sa 11 najboljih svetskih žonglera.
I love Zrenjanin: Javnost vas skoro 60 godina poznaje kao Anđelova, a vaše pravo prezime je zapravo Anđel.
– Neko vreme ni ja to nisam znao. Kada sam krenuo u vrtić, to je bilo takvo vreme, samo su me pitali kako se zovem i ja sam rekao – Anđelov. Tek kada sam krenuo u školu i doneo krštenicu, video sam da sam zapravo Anđel, međutim, javnost nas i dan danas poznaje kao „Anđelove“. Čak i mi sami u familiji kada nas pitaju – čiji smo, kažemo Anđelovi.
I love Zrenjanin: Na trenerci koju ste dobili na poklon od Sportskog saveza piše „2222 nastupa“.
– To je bio poklon za jedan od mojih odlazaka u penziju. Naime, više puta sam kačio kopačke o klin, ali me je ljubav prema lopti vraćala na teren. Sada u nogama imam preko 2280 javnih nastupa.
Svetski rekord u žongliranju, doduše nezvanični, je nešto malo duže od osam časova. Slive ga još nije napao, ali znajući koliko je uporan i predan tome što radi, ništa nije nemoguće. Uostalom, njegovo geslo je „Nikad ne reci nikad“ , i zato njegovo ime jednog dana možda treba očekivati u Ginisovoj knjizi rekorda.