Da li vam je dosta da slušate priče koliko smo siromašni i savete kako treba da probušimo još jednu rupu na kaišu…Ne znam samo više gde jer su nam ionako s godinama kaiševi spali na veličinu veće narukvice…ali „oni“ kažu – „može još, ima još prostora“…
I dok mi na jednoj strani gledamo kako da ispunimo klasičan srpski domaći zadatak i Stisnemo Se, drugima svetla sijaju i u sred belog dana. Da, da, u bukvalnom smislu. Niste ni svesni da nas je grad danima častio uključenom rasvetom gotovo tokom 24 časa? Sijalice na jednom redu stubova za rasvetu kod nadvožnjaka sijale su i uveče, i ujutru a i u 15h kada smo prizor ovekovečili. U nameri da saznamo da li je „po sredi“ neki neobjašnjiv kvar, nečija zaboravnost i nepažnja ili pak želja da se „prosvetlimo“ – naišli smo na ćutnju. S obzirom da Javno preduzeće „Direkcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina“ ima određene nadležnosti u oblasti javne rasvete, pokušali smo najpre od njih da dobijemo odgovor koji je razlog za ovo „rasipanje“ struje.
I vrlo je interesantno to što su se svetiljke ugasile istog dana kada smo poslali zvaničan zahtev za odgovor!
Nije ovo naš teren na kojem likujemo nego smo revoltirani izostankom bilo kakve reakcije i odgovora, ili bar upućivanja na instituciju koja ima veće ingerencije u toj oblasti. Jok! Dobili smo, na jednoj strani VELIKO NIŠTA a opet, gledajući iz drugog ugla, uspeli smo da „ugasimo“ svetiljke. Jedino još uvek ne znamo kako da se ponašamo kada se neko ogluši na naše kulturno upućene pozive za saradnju. Ne znamo kako da se odnosimo prema ljudima koji predstavljaju preduzeća u gradu. Ma znamo, ali ajde…neka im bude. Na našem terenu igra se fer utakmica. Izbori nam leže ispred vrata i negde je očekivano da niko ne bi priznao da je zaboravio da isključi svetiljke danima. Jer tu bi onda mogli da stavimo znak = sa poređenjem bacanja kese para kroz prozor. Znači – egal. I još nešto – ovakve odnose ne opraštamo, jer je ovo nepoštovanje građanstva koje ima prava da zna šta se dešava u gradu u kojem živi.
Portal I love Zrenjanin će uvek biti budan za ovakve situacije.