Da li „second hand“ garderoba ima svoje kupce u Zrenjaninu?

Finansijski problemi i neredovna primanja učinili su da se Zrenjaninci često opredeljuju za kupovinu u radnjama polovne garderobe.

Prodavnice “second hand” odeće su desetinama godina unazad trend u drugim zemljama, ali i od pre nekoliko godina u Srbiji i u našem gradu.

Jedna od najposećenijih „second hand“ radnji – „Extra sekendica“

Mnogi su sumnjičavi kada je u pitanju kupovina polovnih ili artikala sa greškom, međutim, kada svoja primanja uporede sa cenama markiranih brendova, vrlo brzo se opredeljuju za alternativnu nabavku, poput ove.

Nekada su u Zrenjaninu bile popularne velike robne kuće, koje su zamenili turski i kineski tržni centri, a danas širim centrom grada primetno preovlađuju “second hand” radnje.

Većinom su kupci starija populacija različitih društvenih slojeva koja ima problem da pronađe garderobu prilagođenu njihovim godinama i stilu, ali se često u ovim buticima mogu sresti i mlađe osobe.

– Butik popunjavamo svaki drugi dan i ono što je najvažnije jeste činjenica da imamo sertifikat da je roba hemijski očišćena, a pošto je uvozimo iz Engleske ne može proći carinu ukoliko nema sva potrebna odobrenja. Nažalost, u poslednje vreme beležimo pad prometa, između ostalog i zbog prodavaca na buvljaku, što se posebno osetilo ovog leta. Mislim da je krajnje vreme da se tome stane na put, jer na ovaj način ugrožavaju kvalitet, ali i privatnike koji redovno izmiruju sve obaveze prema državi, kaže vlasnica „Extra sekendice“ Sonja Dragaš.

U prodavnicama sa polovnom robom mogu se naći i torbe i obuća

Ovo je još jedna potvrda problema koji vlasnici legalnih radnji imaju sa nelojalnom konkurencijom, koja svakog pijačnog dana izlaže robu na gradskom buvljaku.

– Prvo sam kupovala polovnu garderobu preko različitih internet sajtova, poput Limunda, Kupinda i ostalih, zatim u prodavnicama polovne odeće, ali i na buvljaku. U poslednje vreme više posećujem buvljak, jer tamo mogu sebe i supruga da obučen za hiljadu dinara, što ni na jednom drugom mestu ne može. Zapali smo u finansijku krizu, od nedavno sam tehnološki višak i sa jednom platom nas četvoro možemo da priuštimo jedino ovakvu vrstu kupovine, objašnjava sugrađanka Radmila P. (52), koja kaže da na tezgama gradskog buvljaka sreće ljude različite platežne moći.

Mišljenja su podeljena, jedan deo populacije isključivo kupuje novu i neoštećenu garderobu, jer kako kažu, neugodno se osećaju ako obuku nešto za šta znaju da je već nošeno.

– Nekoliko puta sam kupila robu sa greškom, ali je to nova garderoba koja ima malu manu koja se ne vidi, što je za moj ukus sasvim prihvatljivo. Međutim, ne bih mogla da kupujem garderobu, pogotovu sa buvljaka, jer nije proverena, nema nikakvu potvrdu o poreklu i hemijskom čišćenju. Onoliko novca koliko mogu da odvojim mesečno mi je dovoljno da kupim dve ili tri stvari i to mi je sasvim dovoljno, makar sam sigurna da nije nošeno i da mi se neće brzo deformisati, kaže sugrađanka Mirjana I. ( 32 ).

Polovna roba na glavnoj gradskoj pijaci

Svakako da polovna garderoba iziskuje manje troškove, ali i omogućava kupovinu markiranih stvari koje građani nisu u prilici da kupe po standardnim cenama, upravo su to neki od razloga zbog čega je broj ovakvih butika u gradu na Begeju u porastu.