Na teritoriji Policijske uprave u Zrenjaninu u toku prošle godine evidentirano je oko 4000 krivičnih dela, od kojih 2 odsto čine teža krivična dela.
Ovaj podatak Zrenjanin i okolinu svrstava u najbezbednije sredine u Srbiji. Kada je reč o porodičnom nasilju, dobra praksa u našem gradu se takođe ističe.
Nedavno je Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova dodelio računare zrenjaninskim institucijama i Zrenjaninskom edukativnom cenru za uspostavljanje međusektorske saradnje u zaštiti od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i razvoju evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja.
– Rad naših institucija koristi se kao primer dobre prakse u Srbiji, naročito tužilaštva i policije. Uvek mi je drago kada na skupovima, koji govore o nasilju nad ženama i decom i o samom radu institucija na temu porodičnog nasilja, Zrenjanin bude pohvaljen. Naravno, svi mi koji se bavimo fenomenom nasilja u porodici znamo da slika nije idealna i da postoje propusti. Važno je da se naglasi da su to propusti pojedinaca kojih je, u poslednjih par godina, manje. Zaposleni u nadležnim institucijama prolazili su i još uvek prolaze kroz mnogobrojne obuke kako bi unapredili svoj rad, i pomaci su vidljivi, rekla je koordinatorka SOS telefona za žene i decu žrtve porodičnog nasilja u Zrenjaninu, Nataša Ivančev.
.jpg)
Prema zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, portalu I love Zrenjanin dostavljeni su rezultati analiza porodičnog nasilja na području Policijske uprave u Zrenjaninu.
Po pitanju broja prijava nasilja u porodici, izvršena je uporedna analiza prvih kvartala 2013. i 2014. godine, te je utvrđeno da je u 2013. godine prijavljeno 162 događaja sa elementima nasilja u porodici, dok je u 2014. godine prijavljeno 139 takvih događaja. To govori da je broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici u 2014. godini manji za 14,2% u odnosu na isti period prošle godine.
U toku 2013. godine prijavljeno je ukupno 503, dok je u prvom kvartalu 2014. godine prijavljeno 139 slučaja nasilja u porodici. Od ukupnog broja prijavljenih događaja u 2013. godine, u 383 slučaja žrtve su bile žene, dok su deca bila žrtva u 14 slučajeva. Od ukupnog broja prijavljenih događaja u prvom kvartalu 2014. godine u 76 slučaja su žrtve žene, dok je u 18 slučaja žrtva dete.
– Saradnja Policijske uprave u Zrenjaninu sa radnicima Centra za socijalni rad je na veoma visokom nivou, kao i sa nadležnim javnim tužilaštvom. Ta saradnja počinje odmah po prijavi događaja, što doprinosi efikasnoj zaštiti žrtve u vidu njenog odvajanja od nasilnika, smeštanja u sigurnu kuću, kao i adekvatnog procesuiranja nasilnika. Po prijavi nasilja u porodici, policijski službenici izlaze na lice mesta, obavljaju razgovor sa žrtvom bez prisustva nasilnika, utvrđuje se da li ista ima povrede, ukoliko ih ima – upućuje se u Urgentni centar zrenjaninske bolnice radi konstatovanja istih. Žrtva se pita da li se oseća bezbedno, ukoliko se ne oseća da li ima gde da ode. Obaveštava se Centar za socijalni rad u Zrenjaninu, koji u slučaju da žrtva ne može da se skoloni na bezbedno mesto – istu odmah smešta u Sigurnu kuću, objašnjavaju u Policijskoj upravi.
ŠTA JE NASILJE NAD ŽENAMA?
Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član porodice, poznati ili nepoznati muškarac. Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Nasilje nad ženama je primer zloupotrebe moći jednog pola nad drugim.
ZAŠTO SE MUŠKO NASILJE DEŠAVA?
Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar. Međutim, ovim stavom se nasilje u porodici prećutkuje, i oni koji unutar porodice imaju manje moći, a to su žene i deca, onda gube mogućnost da imaju podršku da izadju iz nasilja. Muškarci su naučeni da dominiraju u porodici, a ponekad ili često to rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne poznaju drugi način komunikacije. Nakon člana 164. u Krivičnom zakonu od 2002. po prvi put država objavljuje da nasilje u prodoci nije lična stvar člana porodice nego da je to društveno i državno pitanje.
KOME SE NASILJE DOGAÐA?
Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Međunarodni ženski pokret je pokazao da je muško nasilje nad ženama globalna pojava, i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su neki oblici u određenim zajednicama različiti.
.gif)
.gif)
