U Zrenjaninu, koji je bio treći industrijski gradu nekadašnjoj Jugoslaviji, od kraja sedamdesetih do danas gotovo trideset preduzeća je ugašeno, a veliki broj ljudi ostao je bez posla.
Početkom osamdesetih godina u Zrenjaninu je bila zaposlena gotovo polovina stanovništva, a prosečna plata bila je 56 odsto veća od državnog proseka.
Nakon petnaest godina zaposlenih je 20 hiljada manje a zarada je manja za 10% od prosečne. Stariji se rado sećaju lepih vremena.
.jpg)
Po rečima Stanka Ponoćka, koji je penzioner već deset godina, svaka mlada generacija koja započinje svoj život poželela bi takve uslove.
„U to vreme su postojali svi uslovi, pre svega zapošljavanja. A potom ishrana i lečenje radnika bili su redovni. Svaki radnik koji je hteo da reši stambeno pitanje u Zrenjaninu, to je bilo vrlo povoljno. U to vreme davali su kredit5e sa svega 1,5% kamate i to je bila fiksna kamata“, navodi sagovornik RTV.
Bile su tada razvijene sve grane privrede, a propadanje je počelo početkom tranzicije.
„Nestali su kompletno tekstilni pogoni u gradu Zrenjaninu po kojima je bo jako poznat, nestao je veliki deo elitne prehrambene industrije tipa klanice ‘Bek’, industrije piva, ‘Žitoprodukta’, duvanske industrije“, kaže Momčilo Nikolčić, potpredsednik Regionalne Privredne komore u ovom gradu „
Sve to ostavilo je velike posledice na grad Zrenjanin.
Po rečima ekonomiste dr Dejana Molnara, devastacijom i propadanjem velikog zajedničkog jugoslovenskog tržišta, počela je da propada zrenjaninska industrija.
Isto tako, socijalistički model razvoja nosio je određene negativnosti, nepostojanje tradicije ulaganja i praćenje određenih trendova, pa je to uticalo na to da se određene industrijske grane same po sebi uruše.
Svega nekoliko preduzeća uspešno je privatizovana, a neka i dalje propadaju. Samo je industrija mesa „Bek“ u kompletnom proizvodnom procesu zapošljavala 1300 ljudi. Danas je kapija zatvorena i to nije jedini slučaj u ovom gradu.
Vraćanje Zrenjaninu stare slave biće poprilično težak zadatak.
Izvor : RTV
.gif)
.gif)
