 (1).gif)
Nepostojanje niskopodnog autobusa u Zrenjaninu problem je kojim su direktno pogođene osobe sa invaliditetom, ali i roditelji sa dečijim kolicima, mala deca, stariji sugrađani i osobe koje se teže kreću.
Niskopodni autobus nema stepenice već ravan pod i poseduje rampu koja se po potrebi izvlači. Zrenjanin je imao jedan takav autobus, ali je on ubrzo vraćen u Beograd.
Niskopodni autobus – misaona imenica za Zrenjanin
Članica Udruženja paraplegičara Banata, Snežana Nikolič kaže za I love Zrenjanin da je nepostojanje niskopodnog autobusa u gradu veliki problem, najpre za osobe sa invaliditetom.
Ona je objasnila da su invalidska kolica koja većina osoba sa invaliditetom ovde koristi, veoma teška za upotrebu. Ta „kabasta“ kolica koriste isključivo osobe koje nemaju vozačku dozvolu i kojima je iz tih razloga neophodan niskopodni autobus.
– Taksi je jedna od opcija koja može da se iskoristi za prevoz u našem gradu, ali je pitanje koliko osoba sa invaliditetom mogu sebi finansijski to da priušte, a da ne govorim o neprijatnosti kada nepoznata osoba treba da vas premešta iz kolica u automobil i obrnuto, kaže sagovornica.
Novinari portala I love Zrenjanin uverili su se u istinitost ovog problema kada su sa Snežanom pokušali da uđu u jedan od gradskih autobusa.
Iako su građani bili voljni da ženi u invalidskim kolicima daju prednost, ubrzo su shvatili da ne postoje uslovi da sama uđe u autobus. Nakon dogovaranja kako će je uneti u autobus, stvorila se gužva, a Snežana je odustala od svoje namere.
Upravo to je bio primer kada i u kojoj situaciji građani počnu da razmišljaju o onima koji zbog fizičkog invaliditeta, nemaju uslove za život kakve ima ostatak populacije.
Građani koji su ostali na autobuskoj stanicom bespomoćni da pomognu još bespomoćnijoj sugrađanki u kolicima, bili su kivni na ovakav „propust Grada“.
– Ljudima je stalo da pomognu. Videli ste, niko nije ostao ravnodušan, ali dok ne vide problem, ne razmišljaju o njemu, i ukoliko ljude ovakvim situacijama ne podsećamo na problem koje ih direktno ne tišti – zaboravljaju na nas i tada ostajemo nevidljivi, objašnjava Snežana Nikolič.
Ona kaže da je svima poznato da se rampe za osobe sa invaliditetom na nekoliko lokacija u gradu realno i koriste, te da bi tako i niskopodni autobus imao svoje korisnike i bio od velike pomoći.
.gif)
.gif)
