Žene sa invaliditetom dobijaju svoja prava u Zrenjaninu

Okrugli sto na temu “Dostupnost zdravstvene zaštite za žene sa invaliditetom” održan je danas u organizaciji Zrenjaninskog edukativnog centra i podrškom Trag fondacije. Učesnici okruglog stola govorili su o problemu marginalizacije žena sa invaliditetom i o njihovoj „nevidljivosti“ u društvu.

U diskusiji su učestvovale predstavnice Zrenjaninskog edukativnog centra(ZEC), načelnica zrenjaninskog Dispanzera za žene, dr Gordana Marković i žene sa invaliditetom iz našeg grada.

– Svaka deseta žena u Zrenjaninu jeste žena sa invaliditetom, a svaka petnaesta ima poteškoće sa hodom i penjanjem  uz stepenice. Ti podaci trebaju da nas nateraju da se  zapitamo gde su te žene, koliko ih često srećemo u gradu, na javnim mestima, u institucijama, na ulici, rekla je u uvodnoj reči predsednica UO Zrenjaninskog edukativnog centra Radoslava Aralica.

Ona je istakla i da napretka ima, te da je lokalna samouprava Zrenjanina pokazala sluh i volju za rešavanje ovog problema, pre svega dostupnosti zdravstvene zaštite za žene sa invaliditetom.

O pristupačnosti zdravstvenih institucija i tehničkim uslovima koji bi zadovoljili potrebe žena sa invaliditetom, bilo je reči i na jučerašnjem sastanku načelnice Dispanzera za žene, doktorkom Gordanom Marković i načelnikom Srednjobanatskog okruga Dušanom Šijanom. Na tom sastanku je potvrđeno da će zrenjaninski Dispanzer za žene uskoro biti prilagođen ženama sa invaliditetom. Priprema se ordinacija u kojoj će biti postavljen specijalan ginekološki sto, i sređuju se svi prilazi koji bi bili sporni za kretanje žena invalidskim kolicima.

Prikupljanje sredstava za kupovinu specijalnog ginekološkog – hidrauličnog stola, pokrenula je Ženska odbornička mreža, i na računu koji je otvoren za donacije građana, prikupila oko 170.000 dinara, što je mali deo u odnosu na punu cenu od 8,5 hiljada evra.

Kako su učesnice okruglog stola istakle, pored hidrauličnog stola, u Dispanzeru je neophodno postaviti rampu za osobe sa invaliditetom, nabaviti prenosivi ultrazvuk, prilagoditi ambulantu i toalet za te žene.

 – Mi smo jako srećne što ćemo dobiti šansu da budemo jednake sa ženama bez invaliditeta, rekla je danas članica Udruženja paraplegičara Banata,  Snežana Nikolić, koja i sama ima teška iskustva u korišćenju zdravstvene zaštite u našem gradu.

Načelnica Dispanzera za žene, dr Gordana Marković, rekla je da svi zaposleni u Domu zdravlja podržavaju ovu akciju, jer se njome rešava veliki problem, olakšava rad medicinskom kadru a ženama se omogućava komforniji pregled.

– U toku su besplatni skrininzi grlića materice i dojke. Do sada se nijedna žena sa invaliditetom nije odazvala pozivu, rekla je dr Marković i dodala da je plan da se po opremanju Dispanzera,  ženama sa invaliditetom organizuje grupni dolazak i da se svakoj uradi preventivni pregled.

Na okruglom stolu govorila je i Ivana Nikolić  iz organizacije „Iz kruga… Vojvodina“ koja se bavi pitanjem žena sa inavliditetom. Nikolićeva je govorila o vrstama invaliditeta, broju ljudi koji imaju invaliditet, njihovom način života, predrasudama i diskriminaciji od strane ljudi bez invaliditeta.

–  Vrlo je važna terminologija koju koristimo. U našoj jezičkoj kulturi stav prema osobama sa invaliditetom je izrazito negativan – invalidi, hendikepirani, osobe sa posebnim potrebama. Sve mi ovde imamo jednake potrebe, samo je način zadovoljavanja tih potreba različit. Važno je staviti akcenat na osobu, a ne na invaliditet, zato su to osobe sa invaliditetom, kaže ona.

Predstavnica Centra za razvoj civilnog društa, Alisa Halak, u diskusiji sa ženama izjasnila se da nije za pohvalu činjenica da se ovakve akcije koje su pokrenute u Zrenjaninu podvode pod „humane“.

 – Naš grad ne treba da bude human što izdvaja ova sredstva, jer Grad ima zakonsku obavezu da obezbedi svima jednake uslove za život, napomenula je Halakova i podelila informacije o budžetu Grada Zrenjanina za 2014. godinu.

– Za održavanje i obnovu verskih objekata predviđeno je 11,8 miliona dinara,  za sportske klubove  80 miliona, a za prihvatilište za pse i mačke 12 miliona dinara.

Ona je navela da nema ništa protiv verskih objekata i religioznih osećanja, sportskih klubova i prihvatilišta, već je podsetila da je „zdravlje ljudi ovog grada ipak na prvom mestu“.

Na kraju okruglog stola donet je zaključak da lokalne probleme treba rešavati lokalnim kapacitetima, jer svi imaju isti cilj – da unaprede naše društvo , a da društvo pokaže koliko je spremno da napreduje i da se razvija upravo kroz brigu o marginalizovanim grupama.