Zmije otrovnice viđene u okolini Zrenjanina posle 100 godina

Građani ne treba da se plaše zmija i da ih ubijaju, već da ih oteraju ili pozovu našu ekipu koja će bezbedno uhvatiti zmiju i odneti je na njeno prirodno stanište – kažu u Zavodu za zaštitu životinja.

U poslednje vreme sve veći broj građana žali se na povećano prisustvo zmija u mestima u okolini Zrenjanina. Na fotografijama koje smo dobili vidi se mala šarka koja spada u otrovne zmije, a građani tvrde da ih viđaju sve češće. Jedan od njih, koji nam je poslao fotografiju, opasnu zmiju zatekao je u WC šolji!

S druge strane, u pokrajinskom Zavodu za zaštitu životinja poručuju da će ispitati ove navode što pre. U ovom zavodu tvrde da se šarke otrovnice mogu pronaći jedino na Fruškoj gori.

– Postoji mogućnost da su građani pomešali šarku s nekom drugom zmijom, ali u svakom slučaju, naša ekipa će izaći na teren i proveriti stanje. Građani ne treba da se plaše zmija i da ih ubijaju, već da ih oteraju ili pozovu našu ekipu koja će bezbedno uhvatiti zmiju i odneti je na njeno prirodno stanište – kaže Oliver Fojkar iz Zavoda za zaštitu životinja.

Telegraf navodi da saznaje da ovih zmija u Vojvodini nije bilo čitavih 100 godina.

KARAKTERISTIKE ŠARKI

Šarka je zmija otrovnica iz roda vipera i vrlo je rasprostranjena u svetu. Otrov ubrizgava ujedom, kroz žljeb otrovnog zuba. Otrov sporo deluje, ali može da usmrti i čoveka.

Zdepasta je i spora, veoma kratkog repa, ovalne i pljosnate glave, koja se jasno odvaja od trupa. Mužjaci, koji su manji od ženki, imaju sivu boju, dok su ženke crvenkasto-smeđe. Jedinke oba pola duž leđa imaju tamnu, vijugavu prugu sa tamnim mrljama po bokovima.

Njeni otrovni zubi leže preklopljeni u čeljustima a izbacuju se prema napred kad napada. Nakon što napadne, šarka čeka da otrov počne da deluje, jer će plen pojesti tek kad bude mrtav.

Neki naučnici šarkin otrov smatraju otrovnijim i od poskokovog, svrstavajući ga čak među najotrovnije u zmijskom svetu, ali veruju da šarka zbog manje količine otrova koji može ubrizgati u ranu ne predstavlja ni približnu opasnost kao poskok.

Žive na različitim mestima — na vlažnim nizijskim livadama, u šumama i planinskim kršnim predelima.

(M. Babić)

Izvor i foto : Telegraf.rs