Kukuruza će, uprkos značajno manjem rodu, biti dovoljno za domaće potrebe, tvrde nadležni. Ipak, na mnogim parcelama prinosi su desetkovani, a ima i onih na kojima nije bilo ni klipa. Poslednjih godina ova biljka sve više trpi posledice promene klime, zbog čega ratari razmišljaju o promeni setvene strukture. Jedno od rešenja mogao bi da bude i sirak, piše RTS.
Pre tri ili četiri godine Adrian Fodor, iz „Fodor agrara“ u Hetinu, prvi put je posejao sirak na svojim parcelama. Na to su ga, kaže,“naterale“ visoke temperature i suša.
„Naša proizvodnja je u Hetinu i prosečno dobijamo manje kiše nego ostali delovi Vojvodine. Pokušali smo da proizvodimo uljanu repicu, ali smo videli da i njoj, iako je ozima kultura, u završnoj fazi vegetacije treba kiša i nismo postizali one rezultate koje smo zacrtali”, naveo je Fodor za RTS.
Sirku je, objašnjava, u poređenju sa kukuruzom potrebno za trećinu manje vode i hraniva. Čak i u nedostatku padavina ostvaruju se solidani pirnosi.
„Ove godine ćemo imati prinos sirka između tri i četiri tone po jutru i to na onim njivama na kojima pored na komšije nemaju ni klip kukuruza. To znači da ćemo, za razliku od njih imati neku zaradu“, objasnio je Fodor.
Tržište za sada najveći problem
Za proizvodnju sirka nije potrebno kupovati novu mehanizaciju.
„Sva mehanizacija kojom se proizvode kukuruz ili suncokret može da se koristi u proizvodnji sirka. Gazdinstvo koje ima sejalicu za kukuruz, njom može da poseje sirak. Kombajni kojima se vrši pšenica mogu se koristiti i za sirak“, ističe Fodor.
Dodaje da će povećati površine pod sirkom, ali da kukuruz neće u potpunosti izbaciti iz proizvodnje.
„Na njivama za koje znamo da i pored dobrog roda u državi, nemaju dobar prinos, sigurno ćemo posejati sirak. Već za sledeću godinu planiramo da prepolovimo površine pod kukuruzom u korist ove kulture“, kaže Adrian Fodor.
Najveći izazov u proizvodnji sirka je obezbeđenje tržišta.
„Beli sirak se u svetu koristi i u ljudskoj ishrani i zdraviji je od pšenice i kukuruza. Trenutno proizvodimo samo crveni, stočni sirak, jer kod nas ljudi nemaju naviku da koriste ovu biljku. Tek sada pokušavamo stočare da naviknemo da je upotrebljavaju“, objašnjava Adran.
Ipak, zbog višegodišnjih loših prinosa kukuruza i soje, sirak postaje sve traženiji.
„Do prošle godine jedna mešaona je koristila sirak u proizvodnji, ostale kuće su bile trgovački nastrojene. Ove godine zbog lošeg roda kukuruza javljaju se stočari i pitaju koja je cena sirka i da li bih prodavao i na malo ili samo mešaonama. Ljudi su se edukovali, videli su da u sirku nema mikotoksina i da neće biti problema sa aflatoksinom“, kaže Fodor.
Kako kaže, cena sirka se u svetu formira zavisno od kukuruza.
„Kukuruz je oko 24 dinara i prva trgovanja sirkom su slična, ali se tek očekuje formiranje i cena kukuruza i sirka“, objašnjava Fodor.
Sirak zauzima sve veće površine u Srednjem Banatu
Stručnjaci kažu da je u Srednjem Banatu proizvodnja sirka sve češća i to u suvom ratarenju.
„Tokom praćenja registrovali smo pojavu štetočina koje su prisutne u proizvodnji kukuruza u nešto manjem ili većem intenzitetu, te se shodno tome i preduzimaju mere zaštite. To su, pre svega, kukuruzna pipa i vaši koje značajno mogu ugroziti useve u vegetativnom porastu. Sirak kasnije može biti ugrožen od kukurznog plamenca i kukuruzne sovice“, objašnjava Snežana Parađenović iz PIS RC Zrenjanin.
Dodaje je da je praćenje pojave bolesti i štetočina na nivou epidemijskih pragova i kritičnog broja, a kako bi se blagovremeno usevi zaštitili.
Više od polovine svetske proizvodnje sirka je u Africi. Peta je najvažnija žitarica u svetu, posle kukuruza, pšenice, pirinča i ječma.
Ceo tekst možete pročitati OVDE
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
.gif)
