 (1).gif)
Klimatske promene nanose sve veću štetu domaćoj poljoprivredi, a ni geopolitička situacija često ne ide na ruku srpskim proizvođačima. Od izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine, Srbija je izgubila značajno tržište, pa svoju šansu sada traži u povratku na tržišta nesvrstanih zemalja, gde je nekada imala snažno prisustvo. Unapređenje proizvodnje i izvoza nije moguće bez ozbiljnije podrške države, piše RTS.
Na parcelama ZZ „Agrosoj“ kukuruz je, kako kažu, zbog suše u katastrofalnom stanju, pa rod ne opravdava ni troškove kombajniranja. I suncokret, iako toploljubiva kultura, ozbiljno je pogođen nedostatkom padavina. Manji prinosi ne znače i više cene, što domaće proizvođače dovodi u težak položaj.
„Uslovima na tržištu se prilagođavamo tako što analiziramo svaki trošak, sagledavamo da li je on zaista potreban i pokušavamo da pravimo uštede na svakom koraku. Zamislite bilo koji posao u kojem su troškovi proizvodnje povećani za skoro 40 odsto, prodajne cene nepromenjene, a prinosi niži za 60 odsto. Koliko poslova bi to preživelo? Poljoprivreda to podnosi, ali pitanje je, dokle”, kaže za RTS Nandor Vereš iz ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine.
.jpg)
Sledeća godina biće posebno izazovna za proizvođače hrane, jer je teško i funkcionisati i investirati u vreme velikih kriza.
„Smanjićemo površine pod kukuruzom i povećati one pod crnim lukom i šargarepom. Rizik je i dalje veliki i posao iziskuje veliku posvećenost. Zadruga će u narednim godinama raditi na fokusiranju na kulture koje mogu da se proizvode profitabilno i na uštedama gde god je to moguće”, ističe Vereš.
Iako zadruge pokušavaju da investiraju u razvoj, sve se radi oprezno i postepeno.
„Do sada smo uložili u solarne panele, specijalizovane mašine za povrće, pakerice, vage, boks palete, hladnjače i savremena skladišta za luk. U planu je nabavka novih solarnih panela i proširenje skladišnih kapaciteta i zalivnog sistema. U ekonomiji, kada stanu investicije, staje i razvoj, a to ne smemo dozvoliti”, poručuje Vereš.
Iako tehnologija napreduje, široka primena dronova u srpskoj poljoprivredi će sačekati. Prvo je potrebno uvesti osnovne tehnologije kao što su zalivni sistemi na većim površinama.
„To je preduslov da poljoprivreda opstane i postane konkurentna Holandiji, Danskoj, Nemačkoj. Potrebno je sprovesti komasaciju i velike investicije u navodnjavanje. Stočarstvo je takođe ključno – daje stajnjak kao vredno đubrivo za održivost zemljišta. Voda je temelj svega, dok to ne rešimo, vrtimo se u krug “, kaže Vereš.
Budućnost srpske poljoprivrede „povratak u prošlost”
Agroekonomski analitičar Branislav Gulan ukazuje na to da poljoprivreda u Srbiji nije zaista tretirana kao strateška grana.
„Nema sigurnosti ni u čemu, osim možda u Bogu, ako s njim može da se dogovori. Bez poljoprivrede kao strateške grane nema ni sigurnosti, ni kvalitetne hrane po prihvatljivim cenama”, upozorava on.
Ove godine rod pšenice je dobar, ali podseća da smo rekord imali 1991, kada je proizvedeno 3,7 miliona tona. Rekord za kukuruz je bio 1986. sa preko 8 miliona tona, a za šećernu repu 1989. sa 4,9 miliona tona. Najviše šljiva i grožđa Srbija je imala 1969.
„Budućnost poljoprivrede je u vraćanju na stare osnove. Od 2020. do danas, šteta od suša iznosi oko 9,5 milijardi evra”, kaže Gulan.
Nauka, kako ističe, mora da odgovori novim sortama i hibridima, jer će u suprotnom do 2050. rod pšenice opasti za četvrtinu, a kukuruz znatno više.
Iako Srbija još uvek ima suficit u trgovini hranom, on se iz godine u godinu smanjuje. Posebno je teško stanje u stočarstvu.
„Potrošnja kukuruza je pala sa 4,5 na 3,5 miliona tona jer su nam staje prazne. Imamo 669.000 goveda – kao pre sto godina, i 2.349.100 svinja – nivo iz 1947. Samo za uvoz svinjskog mesa i mleka prošle godine dato je 650 miliona dolara”, ističe Gulan.
Nova agrarna strategija, koja je u izradi, treba da vrati Srbiji prehrambeni suverenitet.
„Godine 1866. smo imali 1.300 svinja na 1.000 stanovnika, više nego Amerika. Poslednji veliki izvoz svinjetine bio je 1991. u vrednosti od 762 miliona dolara. Danas imamo 6,5 miliona stanovnika i svega dva miliona svinja. Danska ima šest miliona stanovnika i čak 32 miliona svinja”, dodaje Gulan.
Na poljoprivredu sve više utiču i globalna dešavanja.
„Jabuke smo izvozili u Rusiju, ali se ona pripremila za rat i sada ima viškove za izvoz. Mi moramo tražiti nova tržišta, vraćamo se na nesvrstane, ali to nije dovoljno”, poručuje Gulan.
Srpskim poljoprivrednicima je potrebna sistemska i dugoročna podrška, jer su promene klime i tržišta sve intenzivnije. Od 2000. godine do danas, Srbija je promenila čak 17 ministara poljoprivrede, što ne ostavlja prostor za stabilnu agrarnu politiku i ozbiljan naučni rad.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
