Zrenjaninac Stefan Josimov je upravo završio osmi razred i učenik je generacije u Osnovnoj školi “Đura Jakšić”. Od ranog detinjstva je, kaže, bio radoznao i interesovao se za razne teme koje, uglavnom, njegove vršnjake nisu zanimale, kao što su astronomija, strani jezici, geografija, istorija, kasnije i geopolitika. Trenirao je uporedo atletiku i fudbal, sve dok se u trećem razredu nije upoznao sa rukometom. Ovaj sport je zavoleo i trenira ga i sada. Od hobija, mimo treninga igra šah u slobodno vreme. Naravno, voli da igra i video igrice.
Nosilac si čak sedam Dositejevih diploma. Iz kojih sve predmeta?
Oduvek sam želeo u svemu da se takmičim i da proveravam svoje znanje, pa sam išao na razna takmičenja i iz svih sam imao uspehe. Nagrađen sam Dositejevim diplomama iz matematike, fizike, geografije, srpskog jezika, engleskog jezika, istorije i fizičkog vaspitanja. Nažalost, u osmom razredu nisam imao mogućnost da se takmičim iako sam se spremao za nekoliko predmeta. Mislim da sam mogao da imam još više uspeha.
.jpg)
Kada si počeo da se takmičiš i koje takmičenje je bilo prvo?
Prvo takmičenje je bilo matematičko takmičenje “Kengur bez granica” još u prvom razredu i tu sam osvojio 2. mesto što mi je dalo volju da učestvujem i na narednim takmičenjima, ne samo matematičkim. Interesantno je da sam na ovom takmičenju u 4. razredu osvojio prvo mesto na nivou države sa maksimalnim brojem poena.
Kako su se onda nizala takmičenja i da li je bilo teško uskladiti sve obaveze?
Kako sam prolazio kroz razrede, tako su se mogućnosti za takmičenjima povećavala, pa sam u svakoj godini išao na sve više takmičenja iz raznih predmeta. U 7. razredu sam se takmičio iz šest različitih predmeta i iz svakog osvojio neku nagradu. Nije bilo lako spremati se za sve, s obzirom na to da su neka takmičenja bila čak i istog dana u različitim mestima. Ali uz podršku i razumevanje roditelja i pojedinih nastavnika uspeo sam sve da postignem.
Tokom školovanja osvojio si tridesetak diploma. Koliko je to bilo zahtevno i da li si uspeo da uskladiš učenje i druženje ili je nešto, ipak, moralo da trpi?
U trenucima kada je bilo puno obaveza na školskim takmičenjima, svakako da je ispaštao sport tj. rukomet, jer su mi školska takmičenja bila prioritet.
Kako su tvoji roditelji, ali i drugari reagovali na prvi uspeh na takmičenju, a kako kasnije kada su oni počeli da se nižu?
Moji roditelji su svakako bili ponosni na mene od prvog dana kao i danas, i uvek su me motivisali i davali podršku. Neko ko me ne poznaje bi možda pomislio da su me roditelji forsirali da što više učlm i da idem na takmičenja, međutim, nekada je bilo i suprotno. Oni su me čak savetovali da možda nije pametno da u toliko kratkom roku idem na tako puno takmičenja. Ipak, bio sam uporan i želeo sam da iz što više predmeta osvojim nagrade. U početku je bilo euforije i slavlja, a kasnije je i meni i drugima postalo normalno da na svakom takmičenju osvojim neku nagradu.
Šta ti je bilo najteže, a šta najlakše tokom školovanja?
Najlakše mi je bilo redovno gradivo u školi koje sam prelazio bez puno truda, a najteže je svakako bilo istovremeno spremati za takmičenje različite predmete, na primer istoriju i fiziku.
Na nedavno održanom SuPersu kvizu, tvoja ekipa osvojila je prvo mesto i letovanje u Budvi. Kakvi su utisci sa tog takmičenja i da li ste očekivali taj uspeh? Kada idete na more?
Ovo mi je bilo već treće učešče u SuPersu kvizu tako da sam imao iskustva, ali ove godine sam bio najstariji u ekipi i očekivano je bilo da predvodim tim naše škole. Ponosan sam zbog osvojenog prvog mesta, jer to do sada niko nije uspeo iz naše škole. Srećan sam što ćemo ići svi zajedno na letovanje, koje je planirano za drugu polovinu avgusta.
Osim što si odličan učenik i đak generacije, dobar si i sportista. Koji su ti sportski uspesi najveći?
Već pet godina treniram rukomet u ORK Gradnulica. Trenutno igram i za tim do 14 i za tim do 16 godina. Većina mojih saigrača je iz moje škole, tako da nam je osim takmičenja, prioritet druženje. Najveći naš uspeh je prvo mesto na školskom opštinskom takmičenju, kao i drugo na okružnom što naša škola nije uspela dugo godina.
Kakvi su planovi za dalje školovanje?
Plan mi je da upišem gimnaziju, prirodni smer, a za dalje je još rano razmišljati.
Šta bi poručio svojim vršnjacima i onima koji ostaju u osnovnoj školi?
Sećam da su mene roditelji od malena učili da je znanje moć i da mi jedino znanje niko ne može oduzeti, tako da bih poručio budućim generacijama da ne uče samo zbog ocena u školi ili zbog roditelja već zbog sebe samih i svog znanja koje će im nekada sigurno trebati.
.gif)
.gif)
