Mladi Zrenjaninac Viktor Kovač ima 10 godina. Ide u četvrti razred Osnovne škole “Sonja Marinković”. Kako sam kaže voli da čita knjige i da glumi dok ih čita, kao i da ih prepričava. Takođe, voli da recituje. Bavi se i sportom. Tri puta nedeljno trenira kajak u kajakaškom klubu “Begej”. Već neko vreme se bavi i glumom, zbog čega je vikendom u Novom Sadu. Nedavno je dobio i svoju prvu ulogu u seriji o poznatom naučniku sa ovih prostora – Mihajlu Pupinu.
Kako je došlo do poziva za učešće u snimanju serije o Mihajlu Pupinu?
Do poziva za učešće u snimanju je došlo tako što sam se javio na kasting, gde sam imao zadatak koji sam uspešno odradio. Posle toga su me ljudi koji su bili zaduženi za glumce obavestili da sam izabran za ulogu.
Koliko dugo je trajalo i kako je izgledalo snimanje?
.jpg)
Snimanje je trajalo dosta dugo. U pitanju je bilo noćno snimanje koje je trajalo od 23:30 do 5 ujutru. Moram da kažem da je bilo jako, jako lepo. Bio sam oduševljen što sam mogao da doživim to iskustvo. Da vidim uživo puno kamera, puno ljudi, ozvučenja, svetla… Da saznam kako se prave scene…
Da li je bilo treme?
Ne. Tremu uopšte nemam kada glumim. Jedva sam čekao da dođe dan da idem na snimanje.
Sa kojim glumcima si bio na snimanju? Kako su te stariji glumci prihvatili, jesu li ti davali savete?
Bilo je tu više glumaca. Svi su imali svoje uloge i svi su me jako lepo prihvatili. Bodrili su me, a ni pohvala nije manjkalo.
Kada ćemo imati priliku da te gledamo u seriji?
Za sada nemam tačne informacije kada će serija biti emitovana.
Kako su reagovali tvoji roditelji, prijatelji, nastavnici kada su čuli da ćeš biti deo ekipe koja snima seriju o našem velikom naučniku i da li su ti svi oni bili podrška?
Moji roditelji su, kao i ja, bili presrećni što sam odabran za tu ulogu. Učiteljica Ana i prijatelji su, takođe, ponosni na mene. Mnogo je važno da imati podršku porodice i prijatelje. Moram da kažem da me učiteljica od početka podržava u svemu. Bodri me i hrabri za sve što radim. Podršku dobijam i u školi, nastavnici mi čestitaju i žele sreću za dalji rad.
Da li si ikada pre pokazivao interesovanje za glumu?
Još u vrtiću sam voleo da slušam vaspitačice kako čitaju narodne priče, a potom ih prepričavaju. I danas se sećam nekih priča koje sam tada slušao. Za glumu sam se zainteresovao kada sam krenuo u školu i to uz učiteljicu koja me je naučila da čitam i da zavolim čitanje. Tako sam i recitovao pesmice prvom razredu. Učiteljica nas je vodila i u pozorište. Tamo mi se sve svidelo i već tada sam poželeo da jednog dana budem i sam na sceni i da glumim.
Glumiš i u Novom Sadu. U kom pozorištu si i koliko dugo? Da li se tamo sprema neka predstava i kako izgledaju probe? Koliko dugo traju, da li i tu glumiš sa starijim glumcima ili je u pitanju dečija predstava?
Od oktobra prošle godine idem na glumu. U pitanju je “Đačka scena šarene iskrice” u Novosadskom pozorištu – Ujvideki sinhaz. Tamo glumim na mađarskom jeziku. Trenutno spremamo jednu jako lepu predstavu. Probe su veoma interesantne. Plešemo, glumimo, igramo i najbitnije jako se lepo družimo. Nekada to traje i po nekoliko sati, ali ja toliko volim da budem deo te ekipe da često i ne osetim da su prošli sati. Jednostavno uživam i čekam sledeću probu. U pitanju je, kao što sam rekao, đačka scena, a glumim sa decom koja idu u osnovnu školu.
Da li ti je naporno da putuješ u Novi Sad ili ništa nije teško kada se nešto voli kao što ti voliš glumu?
Nije mi naporno ni da putujem do Novog Sada niti da budem tamo satima, jer jedva čekam probe. Ništa mi oko glume nije teško, jer u tome uživam.
Kakvi su ti planivi za budućnost, da li razmišljaš da se ozbiljno upustiš u glumačke vode i da ti gluma možda bude i zanimanje?
Moji planovi se, za sada, svojde na glumu. Da nastavim da glumim i da idem na što više predstava.
.gif)
.gif)
