Premijera: „Đuka“, intervju: Rediteljka Ana Tomović, NP „Toša Jovanović“, Dramska scena

Milica Konstantinović „ĐUKA – DRAMA O ĐUKI MANDIĆ U ŠEZDESET I ŠEST SLIKA”
Režija: Ana Tomović
Premijera: 12. april, u 20 časova
(Sezona 2024/2025)

Nastavljajući programsku aktivnost u sklopu Nacionalne prestonice kulture za 2025, nakon uspešne inscenacije romana Vojislava Despotova „Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i srednjeg Banata” na Lutkarskoj sceni, Drama zrenjaninskog Pozorišta postavlja u režiji Ane Tomović komad Milice Konstantinović „Đuka – Drama o Đuki Mandić u šezdeset i šest slika“, prošlogodišnjeg laureata 43. konkursa „Branislav Nušić“ za originalni dramski tekst Udruženja dramskih pisaca Srbije.

Za nagrađenu dramu o Teslinoj majci, žiri 43. konkursa obrazlaže da je „ideja teksta da i najveći procesi čovečanstva zavise od toga da li beskorisna ljudska jedinka ima samisao, saosećanje i ljubav bar još jednog ljudskog bića… (Tekst) krajnjom poukom i porukom predstavlja jednu od najpotresnijih drama u istoriji od skoro pola stoleća konkursa ’Branislav Nušić’, (te) se svojom dostojanstvenom mudrošću izdvaja i u savremenoj srpskoj dramaturgiji… Drama je tek naizgled skromna i smerna, i samo kao poetičkom varkom se služi uobičajenim narativnim registrom porodične melodrame i razgolićavanjem psihologije tzv. malog čoveka…“

A u svojim zapažanjima pri susretu sa „Đukom“, rediteljka Ana Tomović nam otkriva:

– Komad mi se već na prvo čitanje veoma dopao, jer mislim da je Milica uspela da na nov način ispriča priču o velikom naučniku Nikoli Tesli, kroz njegovu porodicu i, pre svega, kroz njegovu majku Đuku… Ono što je klasično ili tradicionalno u njemu jeste da se dešava u prostoru i kostimima, u svesti ljudi s kraja 19. veka u Lici. Ali je, s druge strane, komad i moderan zbog „obraćanja“ Đuke, koja dolazi kao žena iz budućnosti. Ona je, naime, narator u ovoj priči, ona nas vodi kroz događaje koji su se desili, te stoga ima jednu višu svest, jedan otklon u odnosu na situaciju u komadu. U tom smislu ova predstava govori o sukobu tradicije i modernosti…

Koliko je za vas bila inspirativna tema porodičnih okolnosti, odnosa sa roditeljima i krize u jednom trenutku života Nikole Tesle?

– Drama „Đuka“ prikazuje kompleksnu porodičnu dinamiku Mandića, fokusirajući se na Đukinu bezuslovnu podršku sinu Nikoli u trenucima kada mu ostali članovi porodice nisu verovali i smatrali su ga, i pored nesumnjive ljubavi prema njemu, za čudaka, osobenjaka, pa čak i beznadežan slučaj. Nikola se ni po kojim kriterijumima nije uklapao u želje i ciljeve srpske zajednice u Lici s kraja 19.veka. Položaj srpskih kraišnika, a posebno jedne tako ugledne svešteničke porodice kakva je porodica Mandić traži od pojedinaca izuzetnu odanost porodici, zajednici i veri. To podrazumeva da svaki član porodice treba da preuzme određenu funkciju za opšte dobro, bilo u sferi svešteničkog, vojnog ili trgovačkog poziva, ali i ciljanom udajom ili ženidbom koja osnažuje veze i pozicije. To je jedno opšte dobro kojoj su se svi članovi ove porodice „podredili“, bez sopstvenog prava na izbor i oni brane taj i takav poredak. Đuka, s druge strane, dajući bezrezervnu podršku Nikoli i njegovim ambicijama da studira i bavi se pronalazačkim radom, pravi izuzetak od pravila. Nakon smrti supruga Milutina, koji je bio dominantna i uticajna figura i kome Nikola nikada nije uspeo da se dokaže kao vredan, Đuka prvi put u svom životu preuzima stvari u svoje ruke. Zauzimajući se za Nikolu, ona se takođe po prvi put u životu zauzima i za sebe, za svoju individualnost, za svoj svetonazor, koji je do tada bio podređen njenoj funkciji supruge i majke u mnogočlanoj porodici koju je odgajila. Đukina vera u Nikolin talenat i njena spremnost da zastupa njegove interese, i ono u šta ona najdublje veruje, po cenu sukoba sa ostatkom porodice, predstavlja suštinu ovog dela.

Da li mi, iako nismo Teslini savremenici, osećamo devetnaestovekovni porodični i društveni milje u kome je Tesla živeo da bismo se identifikovali sa njegovom „ljudskom“ stranom ličnosti?

– Nikola Tesla nije prisutan, ali se o njemu stalno govori. Stalno se pokušava rešiti njegova zagonetka, napraviti portret i razumeti ko je i kakav je on. Njegovoj porodici nije nimalo lako da ga shvate. Oni bi voleli da to mogu. Nikola je prikazan kao mladić sa vizijom koja prevazilazi njegovo vreme, ali koji se isto tako bori sa svojim ličnim demonima. Drama istovremeno, kroz odnose i sukobe govori mnogo i o porodici iz koje je potekao, a koja je bila izuzetno važna za njegov život i za to šta je on kasnije postao. Mnogi članovi te porodice su i sami bili izuzetni ljudi.

Da li taj „pogled iznutra“, koji je omogućen preko istorijske građe, unekoliko menja našu percepciju Tesline ličnosti, budući da ona često izaziva predstave „mitskih“ razmera?

– Umesto mitske figure genija, Nikola je kroz oči svoje porodice prikazan kao crna ovca, s kojim porodica ne zna šta da radi. On nije ni za sveštenika ni za vojnika, ni za trgovca, a ni za porodičnog čoveka. Porodica prepoznaje njegovu snažnu volju, ali se baš zato plaše i da će Nikola postati rob svojih kockarskih strasti. Drama tretira prelomni trenutak u Nikolinom životu, kada se zaista nije moglo znati šta će od njega postati i kada je zabrinutost porodice za njegovu budućnost bila opravdana. Dajući nam uvid u tu intimnu porodičnu krizu, sa kojom svako može da se indentifikuje, spisateljica Milica nam daje uvid u one najosetljivije trenutke u životima svih nas, u trenutke „rađanja čoveka“. Ovakav pristup svakako menja percepciju Tesle, istovremeno nam govoreći o nama samima, o našim slabostima, o našim prelomnim trenucima, o našim potonućima.

Komad Milice Konstantinović nosi naziv „Đuka – drama o Đuki Mandić u šezdeset i šest slika“, čime je u fokus stavljen lik majke Nikole Tesle i na njenu veru u sinovljevu jedinstvenu sudbinu… Koliko je zapravo ovo priča o važnosti podrške roditelja u ključnim životnim trenucima deteta?

– Roditeljska podrška je najvažnija stvar koju možemo da dobijemo u životu. Upravo ona nas formira u ljude koji ćemo jednog dana postati. Radeći sa glumcima upravo na ovakvim, intimnim temama, otvorilo se mnoštvo najdubljih i najintenzivnijih osećanja. Biti prihvaćen ili neprihvaćen od strane roditelja je ključno za opstanak! Zbog izostanka očeve podrške, Nikola tone u autodestrukciju. Drama tretira momenat kada njegova majka Đuka odlučuje da sve što ima na ovom svetu, a što je brigom za porodicu stekla, pretoči u 2.500 forinti koje bezkompromisno potražuje. Ovaj novac ona želi da da Nikoli sa neizvesnim ishodom hoće li on to proćerdati na kartanje ili će s tim otići na studije, u svet. Njena duboka vera, njena intuicija, njena hrabrost i njena odlučnost da po cenu života krene tako rizičnim putem čine od nje skrivenu heroinu koja je zadužila čitav svet.

Autorsku ekipu predstave čine: Ana Tomović (rediteljka), Vuk Ršumović (dramaturg), Dijana Marojević (scenski govor), Zorana Petrov (scenografkinja), Momirka Bailović (kostimografkinja), Vojin Krajnović (asistent kostimografa), Pavle Dinulović i Jana Baljak (dizajn zvuka).

U predstavi igraju: Gordana Đurđević Dimić (k. g.), Anica Petrović (k. g.), Sara Simović, Staša Milovanović (k. g.), Sanja Radišić, Nataša Luković, Jelena Lončar (k. g.), Stefan Juanin, Mirko Pantelić, Dejan Karlečik, Ivan Đorđević i Simo Majstorović (Dramski studio BB92).