Tokom 2024. godine proizvođači povrća u plastenicima suočavali su se sa ozbiljnim problemima prouzrokovanim visokim temperaturama koje su imale značajnog uticaja na stanje i kondiciju useva, pojavu bolesti i štetočina. Sve to značajno je povećalo troškove proizvodnje, kažu stručnjaci. O tome kako klimatske promene utiču na promenu načina proizvodnje u plastenicima i kako poljoprivrednici mogu da iskoriste iskustva iz prethodnog perioda za buduću proizvodnju razgovarali smo sa Snežanom Parađenović iz Prognozno izveštajne Službe RC Zrenjanin.
Prošlu godinu obeležile su ekstremno visoke temperature i nedostatak padavina. U slučaju nastavka sličnog scenarija u proizvodnoj 2025, koji je vrlo moguć, moraju se preduzeti sve raspoložive mere.
“Usled porasta temperature iznad prosečnih vrednosti biće neophodno preduzimati mere koje bi sprečile zagrevanje plastenika, smanjenje vremena između navodnjavanja, drugačiji unos hraniva zbog brzog prolaska biljaka kroz fenološke faze”, kaže Snežana Parađenović iz PIS RC Zrenjanin.
Sa aspekta zdravlja i zaštite biljaka, dodaje, ova proizvodnja mora biti adekvatno praćena.
“Mere koje koje se preduzimaju moraju se raditi ciljano i na vreme, jer visoke temperature spoljne sredine veoma utiču na povećanje temperature u plasteniku kad vrlo brzo može doći do prenamnožavanja insekata, skraćivanja generacijskog vremena, slabljenja kondicije useva. Učestalo navodnjavanje može stvoriti uslove za razvoj bolesti, nedostatak hraniva i slično”, objašnjava naša sagovornica.
“Preduzimanju i primeni određenih sredstava za zaštitu bilja moraju predhoditi pregledi sa tačnom detekcijom uzročnika. Mora se poznavati ciklus razvoja štetočina, biologija patogena, kritični broj insekata koji ugrožava biljku, epidemijski prag bolesti. Kod izbora pesticida se mora voditi računa o kratkom periodu sazrevanja plodova i konzumaciji često bez termičke obrade. Prlikom izbora preparata, naš stav i preporuke idu po principima integralne zaštite sa upotrebom pesticida sa kratkom karencom ili bioloških preparata uz primenu svih nepesticidnih mera borbe kao što su postavljanje insekatskih mreža, klopki za izlovljavanje insekata”, navodi Parađenović.
Praćenje zdravstvenog stanja paradajza i krastvaca proizvedenih u plastenicima tokom 2024. vršeno je od strane Prognozno izveštajne službe Regionalnog centra Zrenjanin na lokalitetima Mužlja i Mihajlovo.
“U pitanju je proizvodnja paradjza iz sopstvenog rasada, te je tako deo monitoringa bio i rasad. Paradajz se gaji od aprila do sredine septemba kao jedna proizvodnja, a proizvodnja krastavca je iz direktne setve na stalno mesto, ili iz rasada, u kontinitetu, sa različitim rokovima redovne i postrne setve tokom godine uz navodnjavanje kap po kap”, kaže naša sagovornica.
“S obzirom na to da su obe kulture osetljive na niske temperature iznošenje rasada paradajza u plastenike dešavalo se tokom prve dekade aprila, kad je obavljena i prva setva krastavca. Pre unošenja rasada u plastenike veoma važna mera je uništavanje zimskih korova oko plastenika poput maslačaka, gorušice, mišljakinja koji su atraktanti za insekte kao što su vaši i tripsi. Mera suzbijanja korova oko plastenika se sprovodi kontinurano tokom godine i za ostale korovske vrste”, dodaje Parađenović.
Prisustvo larvi tripsa na paradajzu uočen je već prilikom pojave cvetova na prvoj cvetnoj grani kada je i data preporuka za suzbijanje.
“Kontrola pojave ovih insekata mora biti vrlo ozbiljna i kontinirana jer je na lokalitetu Mužlja ranijih godina detektovano prisustvo kalifornijskog tripsa, vektora vrlo agresivnog virusa bronzavosti paradajza. U plastenike smo postavljali žute lepljive ploče u cilju praćenja prisustva tripsa. Tokom 2024. prisustvo kalifornijskog tripsa u plasteničkoj proizvodnji paradajza nije uočeno”, kaže naša sagovornica.
“U plastenicima vladaju izuzetno povoljni uslovi za razvoj insekata kao što je moljac paradajza, koji u ovim uslovima ima mnogo veći broj generacija nego na paradajzu koji se proizvodi na otovrenom. Zbog načina proizvodnje paradajza na oba lokaliteta od juna do septembra imamo zrele plodove koji su moljcu paradajza izuzetno atraktivni te se za kontrolu brojnosti i smanjenje šteta, sprovode i ostale nepesticidne mere kao što je postavljanje vodenih klopki za masovno izlovljavanje, primena insekatskih mreža, zakidanje i uklanjanje iz plastenika listova sa minama moljca. U plastenike postavljamo RAG feromonske klopke u cilju praćenja dinamike leta”, objašnjava Parađenović.
Proizvodnju paradajza u plastenicima sredinom jula prošle godine ugrožavala je i kukuruzna sovica.
“Zbog povoljnih uslova koji valadaju u plastenicima, često postoje vrlo povoljni uslovi za razvoj plamenjače i crne pegavosti. Prilikom kontrole pojave ovih gljivičnih oboljenja izuzetno je važan odabir fungicida u odnosu na razvoj paradajza, gde često imamo faze od cvetanja do sazrevanja plodova, pa se mora voditi računa o karenci preparata”, kaže naša sagovornica.
Proizvodnju krastavca pratila je intenzivna pojava biljnih vaši, koje pored direktnih šteta, naročito u početnim fazama rasta mogu uticati na porast biljaka, prenose i destruktivne viruse.
“Takođe, tokom čitave godine i u redovnim i postrnim proizvodnjama krastavca zbog izuzetno atraktivnog cveta imamo kontiniran pritisak tripsa koji može u slučaju veće brojnosti i prisustva plodova krastavca značajno oštetiti plodove i tako smanjiti tržišnu vrednost proizvoda, dok istovremeno sisajući biljne sokove na listu, smanjuje asimilacionu površinu lista, te može usporiti napredak biljaka. Prisustvo tripsa u plastenicima krastavca pratili smo i putem žutih lepljivih ploča”, navodi Parađenović.
“Isto kao i u proizvodnji paradajza, postojanje vrlo povoljnih uslova u plasteniku, uz razvoj lisne mase krastavca i smanjenje provetrenosti, doprinosi učestaloj pojavi simptoma bolesti plamenjače i pepelnice. Izbor preparata za zaštitu krastavca od navedenih patogena, prilagođavamo fazi razvoja uz poštovanje karence, a primenu preporučujemo preventivno ili najkasnije po pojavi prvih simptoma”, dodaje.
RC PIS Zrenjanin nastavlja da prati zdravstveno stanje korenastih useva i tokom 2025, a o vizuelnim pregledima, prisutnim patogenima i uslovima koji doprinose pojavi kao i merama zaštite informisaće proizođače putem preporuka na portalu Prognozno izveštajne službe Srbije.
.gif)
.gif)
