U Zrenjaninu oko 60 objekata nebezbedno i zabranjeno za upotrebu

Krajem prošle godine građevinska inspekcija u Zrenjaninu je, zbog toga što nisu bezbedni, zabranila da se koriste prilaz Urgentnom centru, gradski bazen, garaže i još na desetine drugih objekata u gradu i okolnim mestima. Budući da se radi o objektima koji su kompleksni u građevinskom smislu, kao i da pitanje vlasništva nad njima često nije rešeno, nadležni kažu da se u ovom trenutku ne može sa sigurnošću reći kada će biti sanirani ili rekonstruisani, piše RTS.

U najužem, ali i širem centru grada, na periferiji i u okolnim naseljenim mestima stanovnici Zrenjanina i svi koji dolaze u ovaj deo zemlje sve češće nailaze na crvene trake i ograde koje su postavljene po nalogu građevinske inspekcije, a koje upozoravaju prolaznike da objekti nisu bezbedni i da im ne treba prilaziti.

„U gradu i naseljenim mestima grada Zrenjanina ima oko 60 označenih objekata i delova objekata koji imaju nedostatke, kako u statičkom pogledu, tako i u pogledu obrušavanja delova fasade, crepa, oluka, odžaka i tome slično. To su objekti javne namene kao npr. gradski bazen, Urgentni centar, garaže, objekat Republike Srbije u Tomaševcu, ali i objekti mešovitog i privatnog vlasništva, kao i objekti koji su u restituciji“, kažu za RTS u gradskoj upravi.

Kakva će biti sudbina zatvorenih objekata u ovom trenutku ne znaju ni nadležni.

Kako pojašnjavaju, da bi se moglo odgovoriti na to pitanje, moraju se uraditi projekti koji će definisati da li se na objektu radi rekonstrukcija, adaptacija, sanacija ili se objekat uklanja delimično ili u celosti. Nakon dobijenih dozvola pristupa se izvršenju u skladu sa zakonom.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu je u januaru ove godine uradio procenu i izdao stručno mišljenje o stanju konstrukcije zatvorenog bazena sa predlogom mera sanacije, navode u gradskoj upravi Zrenjanina.

Slični dokumenti potrebni su i za druge objekte. Imajući u vidu njihovu komplekstnost u građevinskom smislu, ali i po pitanju vlasništva – republičko, mešovito, restitucija, preminuli i raseljeni vlasnici, dodaju, ne može se sa sigurnošću definisati vremenski period sanacije ili rekonstrukcije objekata koji su zabranjeni za korišćenje.

„Da bi se moglo navesti koliko je novca potrebno za sve objekte po prioritetima se moraju uraditi predmeri, predračuni, projekti, PPM, JN itd. Grad je već obezbedio deo sredstava za sanaciju gradskog bazena, a planiraju se sredstva za kompletnu sanaciju i rekonstrukciju i to delom iz budžeta, a delom iz donacija“, kažu.

Građevinska inspekcija: Kontrolišemo po službenoj dužnosti, ali i po prijavama

Iz građevinske inspekcije poručuju da objekte pregledaju kako po službenoj dužnosti, tako i po predstavkama fizičkih i pravnih lica. Na osnovu stručnog znanja, ali i zakonskih regulativa procenjuju stanje objekata koji dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožavaju životnu sredinu.

„Kako se radi o objektima koji su zbog starosti i neodržavanja u lošem stanju, a pri tome su iz 20, pa čak i iz 19. veka, inspekcija ih permanentno kontroliše, postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima, donosi rešenja i vrši kontrolne nadzore. Takođe, uklanja delove koji prete padu sa objekata i ograđuje ih. S obzirom na starost, vlasništvo i raznu problematiku, poput sudskih sporova koji su u toku, može se reći da će biti nepredviđenih okolnosti i novih zabrana korišćenja i ograđivanja“, navode u inspekcijskoj službi Zrenjanina.

Zakonom, preciziraju, nije definisan rok u kojem se objekat koji je zabranjen za upotrebu mora privesti nameni. U zavisnosti od veličine, ali i radova koji su potrebni moraju se dobiti razne saglasnosti ukoliko je mešovito vlasništvo. Takođe, za objekte koji su pod zaštitom, a kojih je u Zrenjaninu mnogo, potrebna je i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika.

„Neophodno je sprovesti javne nabavke za projektanta koji će uraditi projekte zavisno od radova koji treba da se izvedu na samom objektu, za izvođače radova, projektante za izradu PPM, imenovati nadzorne organe, izvođače radova, uraditi projekat regulacije sobraćaja, usaglasiti sa javnim preduzećima mogućnost, vreme i način isključenja instalacija, obezbediti finansijska sredstva za prinudno izvođenje radova o trošku grada. Potrebno je i pribaviti građevinsku dozvolu ili rešenje kojim se odobrava izvođenje navedenih radova“, objašnjavaju.

Kada se objekat rekonstruiše, sanira ili adaptira u skladu sa PTD i odobrenjem Odeljenja za urbanizam za potrebne radove, građevinski inspektor vrši uviđaj i sačinjava zapisnik.

„Ukoliko je sve izvedeno u skladu sa navedenim inspektor donosi zaključak o obustavi postupka, s obzirom na to da je vlasnik otklonio opasnost po život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline i životne sredine“, kažu u građevinskoj inspekciji u Zrenjaninu.

Lokalne vlasti: Za dve godine savremena infrastruktura

Iako već mesecima Zrenjaninci ne mogu da koriste brojne objekte u gradu, za utehu bi mogao da posluži činjenica da je nedavno usvojen srednjoročni plan grada do 2027. godine, a u kojem se među ciljevima navodi da bi do tog roka Zrenjanin trebalo da bude grad savremene infrastrukture.

„Cilj izrade srednjoročnog plana je definisanje sveobuhvatnog i ažurnog pregleda obaveza koje Grad treba da sprovede tokom perioda od tri godine u skladu sa prioritetima utvrđenim u Planu razvoja grada Zrenjanina za period 2023-2030. i raspoloživim resursima. To je osnovni upravljački instrument lokalne samouprave kojim se utvrđuju ko, šta, kad i kako treba da uradi, troškovi aktivnosti u srednjoročnom periodu i njihova usklađenost sa utvrđenim budžetom za narednu godinu“, kažu u gradskoj upravi.

Osim u Zrenjaninu prethodnih meseci zatvarani su brojni objekti među kojima su vrtići, škole, mostovi, domovi kulture, zdravstvene stanice i u drugim gradovima Srbije. Koliko njih, iz resornog ministarstva koje je naložilo proveru bezbednosti i sigurnosti svih objekata javne namene nakon tragičnog događaja 1. novembra prošle godine u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice na tamošnjoj železničkoj stanici 15 ljudi izgubilo život, nisu saopštili.

Ipak, podaci pokazuju da je, na primer, samo u Nišu nebezbednim ili delimično bezbednim označeno pedesetak objekata, u Kragujevcu više od trideset, a u Leskovcu četrdesetak. Jedna od prvih odluka nedavno izabranog gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina jeste da se proveri bezbednost više od 900 objekata u tom gradu.

Izvor: RTS