Povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije Narodni muzej Zrenjanin će biti otvoren za publiku uz zanimljiv program povodom obeležavanja ovog praznika.
U petak, 14. februara 2025. godine, sa početkom u 14 časova u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin posetiocima će biti predstavljena jedna od dve sačuvane zastave koju je ruski car Aleksandar prvi, 1806. godine, poklonio srpskom Voždu Karađorđu.
Ruski car Aleksandar prvi, 1806. godine, srpskom Voždu Karađorđu darovao je pet zastava. Od tih pet zastava sačuvane su dve (jedna se nalazi u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, a druga u manastiru Svetog Nikolaja ispod Sokola). Posetioci Narodnog muzeja Zrenjanin će moći da vide zastavu iz manastira Svetog Nikolaja koju je Karađorđe poverio Mileti Radojkoviću iz sela Temnić, knezu Jagodinske nahije, a koji ju je kao barjaktar nosio tokom Prvog srpskog ustanka. Treba napomenuti da pažlјivijim pogledima posetilaca, ne promiče da se na zastavi uočavaju i tragovi krvi srpskih ustanika iz Prvog srpskog ustanka.
Drugi program koji Muzej organizuje je tematsko predavanje pod naslovom „Portret Kralјa Petra I Karađorđevića – simbol državnosti“ koje će biti održano u subotu, 15. februara, u 12 časova u Salonu. Na predavanju će biti reči o ovom monumentalnom portretu Uroša Predića, koji datira iz 1920. godine. U razmatranju simbolike biste Karađorđa koja je predstavlјena na portetu, biće ispričan istorijat Sretenja. Portret će biti analiziran u domenu umetnosti, nacionalne istorije i simbola državnosti. Kompleksno predavanje će održati kustosi istoričari Lazar Sretenović i Aleksandar Radlovački, i istoričari umetnosti Ivana Arađan i Dejan Vorgić iz Narodnog muzeja Zrenjanin.
Takođe, napominjemo da će stalna postavka i izložbeni saloni Narodnog muzeja Zrenjanin biti otvoreni u subotu, 15. februara, u terminu od 9 do 13 časova, i u nedelju, 16. februara, u terminu od 13 do 18 časova. Ulaz je besplatan.
Više informacija o izloženoj zastavi:
Ruski car Aleksandar prvi, 1806. godine srpskom Voždu Karađorđu darovao je pet zastava. Od tih pet zastava sačuvane su dve (jedna se nalazi u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, a druga u manastiru Svetog Nikolaja ispod Sokola). Karađorđe je izloženu zastavu poverio Mileti Radojkoviću iz sela Temnić, knezu Jagodinske nahije, koji ju je kao barjaktar nosio tokom Prvog srpskog ustanka.
Nakon završetka Drugog srpskog ustanka, knez Miloš je dozvolio da tu zastavu zadrži i čuva kod sebe. Međutim, kada je tokom Drugog svetskog rata, tačnije 1942. godine, poginuo i poslednji muški izdanak Milete Radojkovića, naslednici zastavu poklanjaju čuvenom beogradskom trgovcu Đorđu Rošu, koji je krišom iznosi iz Srbije u Švajcarsku. Dalјe je preneta u Argentinu, Zapadnu Nemačku, Nemačku i Grčku. Ćerka Đorđa Roša zastavu iz Grčke prenosi u Pariz sa namerom da je proda Britanskom muzeju. Međutim sudbina joj je odredila drugo odredište. Na molbu vladike Lavrentija, 1981. godine, gospođa Jelena prihvatila je da zastavu pokloni Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno Eparhiji šabačko-valјevskoj. Tako je ovaj istorijski artefakt i pravo „blago“ naše slavne srpske istorije našao stalno odredište u velikoj sali konaka manastira Svetog Nikolaja Velimirovića ispod drevnog Sokol grada u Azbukovici.
.gif)
.gif)
