Izložba Aleksa Čelebonović – Umetnost u prostoru i vremenu nastanka Umetničke kolonije Ečka biće svečano otvorena u ponedeljak, 24. juna, u podne u Salonu Savremene galerije Zrenjanin.
Autorka je Slavica Žarković, istoričarka umetnosti – viša kustoskinja Savremene galerije.
Postavka će za posetioce biti dostupna do 30. avgusta.
Ulaz je slobodan.
.jpg)
REČ KUSTOSA
Na izložbi Aleksa Čelebonović: Umetnost u prostoru i vremenu nastanka Umetničke kolonije Ečka će biti izloženo ukupno 27 radova, pored pet slika Alekse Čelebonovića moći će da se vide radovi još 13 umetnika sa kojima je Čelebonović sarađivao.
U fondu Savremene galerije Zrenjanin danas se čuva pet slika Alekse Čelebonovića, dok je u Umetničkoj koloniji Ečka kao umetnik boravio šest puta. Kako je njegovo delovanje u okviru likovne kritike ostavilo značajan trag u istoriji umetnosti, treba istaći da je pisao predgovore kataloga i za izložbe koje je realizovala Savremena galerije Zrenjanin. Ali najznačajniji je njegov doprinos u osmišljavanju prve stalne postavke ove ustanove koju je otvorio 5. oktobra 1958. godine.
Cilj ove izložbe je da kroz kompleksan život jednog od našeg najpoznatijeg kritičara, Alekse Čelebonovića, koji je pored prisutnosti na našoj i inostranoj umetničkoj sceni bio čest gost Umetničke kolonije Ečka i uticao na njen rad, sagledamo osnove formiranja kolekcije i moguće načine njene prezentacije u budućnosti.
O ALEKSI ČELEBONOVIĆU (1917, Lozana – 1987, Beograd)
Aleksa Čelebonović je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1941. godine, ali se kao i njegov brat, poznati slikar Marko Čelebonović, nikada nije bavio pravom, već su se obojica posvetila umetnosti. Slikarstvo je učio kod Jovana Bijelića i počeo da izlaže tokom tridesetih godina 20. veka. U isto vreme počinje da se bavi likovnom kritikom.
U posleratnom periodu opredeljuje se uglavnom za kritičarski rad i postaje jedan od naših najznačajnijih kritičara čiji tekstovi i više decenija nakon nastanka ne gube na aktuelnosti. Bio je redovni kritičar Književnih novina i Borbe, a povremeno je pisao za NIN, Politiku, časopise Književnost, Delo, Umetnost, a značajne tekstove o srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti publikovao je i u stranim časopisima. Pored raznih tekstova o umetnosti objavio je i nekoliko knjiga iz oblasti teorije i istorije umetnosti.
Takođe se bavio i pedagoškim radom, predavao je na Fakultetu primenjenih umetnosti na Filozofskom fakultetu, odeljenje za istoriju umetnosti.
Delovao je i u polju organizacije umetničkih izložbi.
.png)
.gif)
.gif)
