Pre dva meseca Miladin Kandić iz Lukićeva postavio je u centru sela malu slobodnu biblioteku. Ideja je bila da meštani knjige tu ostavljaju i odatle uzimaju kada žele, što je, kaže, lepo zaživelo. Cilj ovoga je, dodaje, da se ljudi vrate pisanoj reči i čitanju.
Iako nije izvorno njegova, ideju o postojanju male slobodne biblioteke u centru sela, meštani su, na iznenađenje i samog tvorca, veoma lepo prihvatili.
„Poslednjih godina često putujem u Pulu, jer supruga tamo radi. Na plažu idemo pešice i tamo sam video nekoliko malih slobodnih biblioteka. Ja sam prvo mislio da je to kućica za ptice, ali kada sam prišao video sam da su unutra knjige i da je reč o biblioteci. Pratio sam danima da vidim da li te biblioteke rade i video sam da ljudi uzimaju knjige, donose, odnose. I sam sam uzeo i doneo nekoliko knjiga. Tako sam došao na ideju da i u Lukićevu napravim nešto slično“, počinje priču Miladin Kandić, idejni tvorac male slobodne biblioteke u Lukićevu.
.jpg)
„Još dok sam radio u školi u selu, naša školska biblioteka je bila proglašena najboljom seoskom bibliotekom na nivou Srbije. Imali smo najveći broj knjiga po glavi stanovnika i najveći broj pročitanih knjiga. Možda je i to neka veza sa ovom malom slobodnom bibliotekom“, dodaje naš sagovornik.
Od aprila, kada je postavljena, biblioteka u Lukićevu je vrlo posećena.
„Ljudi uzimaju i donose knjige. Slali su nam knjige iz Sremskih Karlovaca, Smedereva. Mnogi su oduševljeni idejom i žele da knjige stignu u narod“, objašnajva Kandić.
„Previše smo okupirani telefonima i društvenim mrežama. Analize su pokazale da najmanje tri sata dnevno surfujemo internetom, a to je donja granica kada se prelazi u zavisnost. Odvojili smo se od knjige, a knjiga nas prati vekovima. Svi smo čitali kada nije bilo interneta. Pisana reč je jako važna i trebalo bi da joj vratimo mesto koje zaslužuje“, naglašava naš sagovornik.
Knjige iz ove biblioteke uzimaju i deca i odrasli.
„Ovde ima knjiga za sve generacije. Ideja je bila da donja polica bude za dečije knjige, a gornja za knjige za starije, ali meša se to. I meni je drago. Deca su mislila u početku da ne smeju da diraju knjige koje su ovde. Ne da smeju, nego je i poželjno. Ponavljam, stvarno sam srećan što je moja ideja prihvaćena i što je zaživela. Svako nađe nešto za sebe“, kaže Kandić.
Mala slobodna biblioteka u Lukićevu je ručni rad njenog tvorca.
„Kućicu sam sam pravio i sam sam je postavio. Trebalo mi je 5 ili 6 dana. Dok sam našao adekvatan materijal da to može da opstane napolju, a da joj vreme ništa ne može. Tako su stranice od roletni, krov je limeni, ram je drveni… Tu pored je i klupa, dok ljudi čekaju autobus mogu nešto da pročitaju. To može i da ih podseti na čitanje, da su neku knjigu možda i počeli da čitaju, a nisu je završili“, objašnjava naš sagovornik.
„Nadam se da će još neko, u drugim mestima, da iskopira ovu ideju. Da će biti domino efekat, pa da imamo više malih slobodnih biblioteka i knjiga koje će ljudi čitati“, zaključuje Miladin Kandić na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
