Narodno pozorište „Toša Jovanović“ održaće dve premijere na svoje dve scene. Prva premijera je na Lutkarskoj sceni u utorak, 21. maja, u 18 časova „Miša Pupin Idvorski“, a druga premijera je na Dramskoj sceni u petak, 24. maja, i u subotu 25. maja, u 20 časova „Efekat“.
Prva premijera je na Lutkarskoj sceni u utorak, 21. maja, u 18 časova:
MIŠA PUPIN IDVORSKI
Autor teksta: UGLjEŠA ŠAJTINAC
Reditelj: PETAR PEJAKOVIĆ
Oblikovala: BLAGOVESTA VASILEVA
Kompozitor: ZORAN BULATOVIĆ BALE
Dizajn plakata i programa: PROTA ŠKART
Igraju:
PREDRAG GRUJIĆ
SNEŽANA POPOV
MIROSLAV MAĆOŠ
ANA ČUPIĆ
MARIJA PANTIN
NATAŠA MILIŠIĆ
KRISTIAN KARDOŠ
Inspicijentkinja i suflerka: ALEKSANDRA ŠALAMOM
REČ REDITELjA
Miša Pupin Idvorski je (pozorišna) predstava o tome kako rastu veliki ljudi. Kako u čovjeka kada je baš mali treba staviti nešto baš veliko, pa onda i on postane baš veliki. Staviti npr. Maslačak, Đeram, Čigru i Uspavanku.
U djetinjstvu su svi izumitelji. Djetinjstvo izumi samo izumitelje. Kada si mali lako izumiš stvari. Kad si veliki teško. Kada porastu neki ljudi postanu veliki izumitelji, neki ostanu samo izumitelji, a većina prestane da izumlja. Dakle, par njih porastu, neki ostanu isti, a većina se smanji.
Pupin je u bijeli svijet stigao, kao i svi veliki ljudi, praznih džepova. Bez igdje ičega. Ponio je samo nekoliko slika (u sebi). I to je bilo sasvim dovoljno. Otkrio je svijet. Izumio ga je. Naša predstava je napravljena od tih slika.
Jedna od slika je i Postupaonica. Narodni običaj u kojem se kada djete prohoda ispeče pogača i na nju svako od ukućana stavi predmet koji treba da odredi put djeteta – da pomogne djetetu da postupi u život. U Mišinom slučaju pero je prevagnulo.
„Odavde ću babo sam …“ kaže Uglješin Pupin na kraju poeme svom ocu. I otac ga pusti. I to je to. Od(g)(v)ajanje. Vaspitavanje za slobodu. Više nego dovoljno da se dobro postupi.
Odavde ću sam.
Lutkarska scena: U susret premijeri predstave „Miša Pupin Idvorski“
Druga premijera je na Dramskoj sceni u petak, 24. maja, i u subotu 25. maja, u 20 časova:
Lusi Prebl
EFEKAT
Prevod sa engleskog: Višnja Sretenović i Nikola Jovanović
Režija: Đorđe Nešović
Kostimografija i scenografija: Lara Bunčić
Kompozitorka: Marija Balubdžić
Video rad: Milorad Savanović
Scenski govor: dr Dijana Marojević
Đorđe Nešović, reditelj: Ljubav kao proces hemijskog ili organskog delovanja
Lica:
DOKTORKA LORNA DžEJMS – Edit Tot Miškeljin
DOKTOR TOBI SELI – Stefan Juanin
KONI HOL – Sara Simović
TRISTAN FREJ – Miloš Lazić
Inspicijentkinja i suflerka: Jelena Istrat
Reč reditelja
Ljubav kao proces hemijskog ili organskog delovanja
Zaljubljenost je najneuhvatljiviji deo čovekove prirode, a danas, u 21. veku možda je došao trenutak da se uhvati i njome ovlada. Ovakav progres medicine je veličanstven, ali i zastrašujuć. Ovo je priča o položaju mladog čoveka danas, zarobljenog između sopstvenih nagona i okrutnosti globalnog progresa, ali i o dvoje mladih ljudi koji spoznaju sebe i snagu sopstvene ljubavi.
Ovaj komad tretira temu ljubavi na veoma specifičan način, medicinski. Može li se ljubav pročitati u medicinskom rezultatu? Kakve hormone lučimo kada imamo simpatiju, a kakve kada smo zaljubljeni? Da li možemo da osetimo miris feromona, i kako na nas utiče dopamin. Šta se dešava sa našim organizmom, da li postoji klinička slika: „leptirići u stomaku’’? Postoji nešto provokativno, ali i tragično ako zamislimo da će farmaceuti možda otkriti „lek/stimulans za ljubav”. Svi likovi u ovom komadu odgovaraju na ova pitanja, nekada ih sami postavljaju i traže odgovore.
.gif)
.gif)
