 (1).gif)
Humanitarac velikog srca Aleksandar Jovanov iz Taraša istrčao je još 388 km, ovog puta od Kragujevca do Ostroga, za lečenje malog Nikole Mrdakovića (8) , koji boluje od Tuberozne skleroze, od koje ima puno beningnih tumora na korici mozga i od toga svakodnevno ima epileptične napade.
Da podsetimo, Aleksandar Jovanov 9. marta kreće u svoju prvu humanitarnu trku kako bi prikupio novac za Nikolino lečenje. Tada je pretrčao 220 kilometara od svog sela do Kragujevca, gde živi osmogodišnji Mrdaković.
Čim su se utisci od prve humanitarne trke slegli Tarašanin Aleksandar Jovanov i njegovi prijatelji počeli su da razmišljaju kako bi mogli da pomognu da se prikupi još sredstava za lečenje dečaka Nikole.
– Moja ideja je bila da trčim opet od Taraša, ali ovoga puta do Ostroga. Međutim, da bi to bilo simboličnije, sa porodicom dečaka smo se dogovorili da trka startuje iz Kragujevca, jer smo je tu prošlog puta završili. Tako da sam trčao od Kragujevca do Ostroga, to je nekih 400 kilometara. Plan je bio da trčim 11 dana tj. dnevno između 35 i 40 kilometara, naveo je Aleksandar Jovanov za portal I love Zrenjanin.
Humanitarac Aleksandar Jovanov ponovo trči za Nikolu Mrdakovića (FOTO)
Humanitarna ruta Kragujevac – Ostrog
„Trčanje je počelo 3. maja na Veliki petak iz Kragujevca do Ostroga. Pretrčao sam 388 km, sto je za mene najveći uspeh u životu. Put je bio veoma zahtevan od samog početka, kada smo krenuli iz Taraša za Kragujevac, nakon 20 km mi je otpao točak na kolima, tako da nam je put otežan pre samog početka trčanja i dolaska kod porodice Mrdaković u Kragujevac.
Za Nikolino (8) lečenje je potrebno 400.000 dolara – Uključi se, pomozi!
Vreme tog dana je bilo jako loše, morali smo da se snalazimo kako znamo i umemo, išli smo do Beograda, pa smo tamo već u kasnim večernjim satima jurili autobus koji ide do Kragujevca, gde smo i stigli posle nekoliko sati vožnje, naravno kasno u noć.
Ujutru u 10 časova smo već trebali da krenemo put Ostroga, slava mu i milost. Ustali smo puni optimizma i raspoloženja, ali i tog dana nas je čekala kiša i jako loše vreme. Uprkos tome, krenuli smo na put, tom prilikom u Kragujevcu nas je dočekala i Tamara Misirlić i njena fondacija pod istim imenom, koja nam je sponzorisala i donela bicikl koji je vozio moj druga, sada već i kum, jer se krstio u manastiru na Ostrogu kada smo stigli. Goran Ivanišević je vozio bicikl iza mene ceo put i zajedno delio muke sa mnom. Sve stvari smo nosili na biciklu i leđima i tako ceo put.
Uprkos svim preprekama, izazovima, usponima, padovima, stigli smo nakon 12 dana i 388 pretrčanih kilometara pod Ostrog. Tu se Goran i krstio, mene je u tom momentu pitao da mu budem kum i naravno pristao sam, što celoj ovoj priči dodaje na značaju.
Emocije su neverovatne, još ne mogu da odaberem prave reci za sve ovo, ali zaista je osećaj neverovatan, ovo je sigurno negde i najveći uspeh i podvig u mom životu, pored onoga sto sam uradio u karateu.
Na ovom putu upoznao sam mnogo ljudi iz mnogo drugih država, a posebno moram da se zahvalim braći Pejović ( Veljku i Luki ) koji su nas od ulaza u Pljevlju ( Crna Gora ) dočekali kao svoje najmilije i tako bili uz nas do kraja puta i same završnice, veliko hvala za njih. Pored toga upoznao sam mnogo dobre ljude što u Srbiji, to i u Crnoj Gori. Zahvalan sam svima koji su bili uz nas tokom ove divne i humane avanture, zahvalam svima koji su nam pomogli i hvala svima koji su donirali novac za Nikolu i slali sms poruke.“, rekao je Jovanov.
.gif)
.gif)
