 (1).gif)
Društvo “Baštinar” je u okviru programa “Banatsko nasleđe porodice Karlavaris 2023/2024.” proteklog vikenda obeležilo sto godina od rođenja Pavice Mrazović, najznačajnijeg srpskog germaniste i lingviste. Skup je održan u Perlezu, upravo u mestu u kom je rođena.
Svojim radom i zalaganjima Pavica Mrazović ostavila je znajačan trag u domaćoj istoriji i kulturi, a to se ne sme zaboraviti, kažu organizatori tribine posvećene životu i radu ove Perležanke.
“Može se reći da je okrugli sto koji smo održali bio proslava stogodišnjice rođenja Pavice Mrazović, najznačajnijeg srpskog germaniste i lingviste u staroj Jugoslaviji i Srbiji uopšte. Pavica Mrazović je rođena u Perlezu i tu je odrasla. U Perlezu je živela od 1923. do 1944. godine kada odlazi da živi u Novi Sad. Bila je u međuvremenu učiteljica u Knićaninu. Inače, ćerka je Ivana Karlavarisa koji je došao u Perlez 1918. godine i koji je bio upravnik škole, kapelnik u Katoličkoj crkvi, horovođa u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i načelnik Sokolskog društva u Perlezu između dva rata”, kaže Zoran Stojačić iz Društva „Baštinar“, organizator okruglog stola.
.jpg)
“Pavica Mrazović je najstarije dete iz porodice Ivana Karlavarisa i Eve Fišer, Nemice koja je živela u Perlezu, tako da joj je u neku ruku nemački bio maternji jezik. Posle rata Pavica se udala za gospodina Mrazovića i odlazi u Novi Sad. Radila je u školi kao nastavnica nemačkog, da bi na kraju završila i doktorirala na Filozofskom fakultetu gde je posle i predavala. Pisala je i napravila najznačajnije udžbenike. Imeđu ostalih udžbenike Srpski jezik za strance, Frazeološki rečnik nemačkog jezika, za šta je i odlikovana najvišim oredenima Nemačke, Jugoslavije i Mađarske, gde je posle penzionisanja i radila”, dodaje naš sagovornik.
Društvo “Baštinar” se trudi da sačuva uspomenu na sve Perležane koji su zadužili našu zemlju.
“Trudimo se da pokažemo da je davanje imena nekim prostorima kao što je, recimo, seoska biblioteka, da je građenje spomen obeležja, poput spomenika Isidori Žebeljan, način da se sačuvaju sećanja. A sećanje predstavlja stalno podsećanje na neko ime, neki lik, nečije delo koje će biti stalno prisutno u ušima ljudi i dece koja treba da vide da su neki ljudi koji su se u prošlosti rodili i odrastali u malim sredinama napravili karijere i da su ostavili veliki trag u kulturi, umetnosti… Da odrastanje u manjim mestima, kao što je Perlez, ne treba da se doživljava kao nešto što je depresivno, degradirajuće, već da je moguće, ako čovek ima volje i želje, da se naprave čak i svetske karijere”, objašnjava Stojačić.
Skup je, dodaje, bio veoma posećen.
“Na okruglom stolu na kom se govorilo o imenu i delu Pavice Mrazović govorili su njena prijateljica i učenica Mila Marinković-Broćić, profesor nemačkog jezika u penziji, akademik Milivoje Nenin, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dr Natalija Ludoški, profesor u Zrenjaninskoj gimnaziji, a student nemačkoj jezika Tamara Stanišić pročitala je pismo koje je poslala prof. dr Jelena Kostić-Tomović, redovni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, koja je objektivnih razloga nije mogla da prisustvuje skupu”, kaže naš sagovornik.
“U muzičkom delu svirali su Timofej i Zoja Stepanov, naši sugrađani koji su se doselili iz Rusije. Oni su svojim nastupom oduševili sve prisutne. U sali je bio i unuk Pavice Mrazović i članovi porodice Karlavaris. Od gostiju govorio je dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a bio je prisutan i Goran Kaurić, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama”, navodi Stojačić.
Obeležavanje stogodišnjice rođenja Pavice Mrazović deo je programa koji se zove “Banatsko nasleđe porodice Karlavaris 2023/2024.”, a u okviru kojeg će naredne godine biti obeleženo i sto godina od rođenja njenog brata Bogomila Karlavarisa, čuvenog slikara i likovnog pedagoga. Ovaj projekat sufinansirao je Pokrajinski sekretararijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Fotografije ustupio: Zoran Stojačić
.png)
.gif)
.gif)
