Jedna od najpoznatijih i prva domaća opera „Na uranku“ (kompozitora) Stanislava Biničkog za koju je operski libreto napisao Branislav Nušić biće izvedena u subotu, 4. novembra u 20 časova na Velikoj sceni Kulturnog centra Zrenjanina.
Muzičko-scensko delo koje će zrenjaninska publika imati priliku da pogleda je značajan umetnički projekat rediteljke i dramaturga Jovane Solunović Mitrović koji je ujedno i deo njene doktorske disertacije a i projekta digitalizacije opere urađenog u cilju širenja kulturnog nasleđa. Opera „Na uranku“ je nastala 1903. godine, a radnja je smeštena u srpskom selu pod turskom vlašću gde se rađa ljubav između Radeta i Stanke. U digitalnoj verziji ove priče smeštene u 21. vek, naglasak je stavljen na feministički narativ i prikazivanje promena u društvu, posebno u vezi sa položajem žena i problemom femicida. Radnja se i dalje odvija u srpskom ruralnom mestu, ali pod okriljem savremenih društvenih i kulturnih uticaja. Uloge tumače: Aleksandra Petrović – sopran (Stanka), Aleksandra Ristić – mecosopran (Anđa), Damjan Mišić – tenor (Rade) i MarkoMilisavljević – bariton (Redžep). Koreografiju i scenski pokret uradila je Malgoržata Osipinska, video produkciju Igor Jovanović, muzičku produkciju i adaptaciju kompozicije uradio je Marko Pejčić. Opera je urađena u koprodukcija Fakulteta umetnosti u Nišu, Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu i Narodnog pozorišta u Nišu.
Karte po ceni od 1000 dinara prodaju se na biletarnici Kulturnog centra Zrenjanina radnim danima od 10 do 12 i od 18 do 20 časova i pre početka izvođenja.
Opera „Na uranku“ u jednom činu
Stanka: Aleksandra Petrović – sopran
.jpg)
Anđa: Aleksandra Ristić – mecosopran
Rade: Damjan Mišić – tenor
Redžep: MarkoMilisavljević – bariton
Kompozitor: Stanislav Binički
Libreto: Branislav Nušić
Koreografija i scenski pokret: Malgoržata Osipinska
Video dizajn: Igor Jovanović
Muzička produkcija: Marko Pejčić
Idejno rešenje i koncept scenografije i kostima: Jovana Solunović-Mitrović
Hor pripremila: Ivana Mirović
Reditelj i dramaturg: Jovana Solunović-Mitrović
Hor: Jelena G. Todorović, Jelena J. Todorović, Ivana Milošević, Marija Aksić
Nikola Đorđević, Todor Krunić, Mihajlo Janaćković, Miloš Đorđević, Miloš Borić
Koprodukcija Fakulteta umetnosti u Nišu, Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu i Narodnog pozorišta u Nišu
O projektu
Projekat digitalizacije malih operskih formi je deo istraživanja u okviru doktorske disertacije. Cilj projekta je da se omogući digitalna distribucija manjih opera u cilju širenja kulturnog nasleđa i dostupnosti ovih umetničkih dela publici širom sveta.
Za uspešnu digitalizaciju malih opera, istraživanje obuhvata proces digitalizacije audio i video zapisa, digitalizaciju libreta i muzičkih partitura, kao i izradu digitalnih scenskih elemenata.
U današnjem digitalnom dobu, tehnološki napredak igra ključnu ulogu u oblikovanju našeg iskustva i pristupa umetnosti. Jedna od oblasti umetnosti koja se suočava sa izazovima i potrebama savremene publike jeste opera. Tradicionalno gledajući, opera je složena i grandiozna forma izvođenja koja je često bila predstavljena u okvirima elitizma. Međutim, razvojem tehnologije i digitalizacijom, otvara se mogućnost da opera postane dostupna i privlačna širem krugu ljudi.
Projekat digitalizacije malihoperskih formi predstavlja prirodan korak u evoluciji ove umetničke forme. Kroz proces digitalizacije, operski aranžmani mogu biti transformisani u zvuk koji je blizak savremenoj publici. Na taj način, opera se može približiti novim generacijama i široj publici koja možda nije imala priliku da iskusi ovu vrstu umetnosti na tradicionalan način.
Projekat digitalizacije malihoperskih formi ima za cilj da spoji tradicionalnu umetnost opere sa savremenom tehnologijom i odgovori na očekivanja publike. Kroz digitalizaciju operskih aranžmana stvara se novi prostor za razumevanje i upoznavanje sa ovom vrstom umetnosti.
Ovaj projekat doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa manjih opera, kao i promociji i popularizaciji ovog žanra umetnosti.
Radnja opere
Opera je nastala 1903. godine, a radnja je smeštena u srpskom selu pod turskom vlašću gde se rađa ljubav između Radeta i Stanke. Stanka dolazi na bunar po vodu očekujući Radeta. On brzo dolazi i njih dvoje pričaju o svojoj ljubavi i čežnji. Nailazi Radetova majka Anđa koja ih blagosilja i odobrava venčanje. Stanka se zadrži na livadi berući cveće zbog skore svadbe. Seoski aga Redžep, beznadežno zaljubljen u Stanku, namerava da osujeti njen brak sa Radetom. On nailazi i zaklinje Stanku da mora odgovoriti na njegovu ljubav. Ona mu odgovara da voli Radeta, on joj preti, a ona se otima i beži. Sledećeg jutra selo se okupilo u veselju u čast venčanja mladih.Iznenada se javlja Redžep i u velikom besu govori da je Rade „sin greha, sin celoga sela”. Niko u to ne veruje. Pojavljuje se majka Anđa i na opšte zaprepašćenje priznaje da Rade jeste vanbračno dete, ali ne dete greha već ljubavi. U besu i očajanju Rade potegne oružje na svoju majku, ona presvisnu od bola, a Redžepovi ljudi na silu odvode Stanku.
U digitalnoj verziji ove priče smeštene u 21. vek, naglasak je stavljen na feministički narativ i prikazivanje promena u društvu, posebno u vezi sa položajem žena i problemom femicida. Radnja se i dalje odvija u srpskom ruralnom mestu, ali pod okriljem savremenih društvenih i kulturnih uticaja. Glavna junakinja Stanka, suočava se sa izazovima i ograničenjima koje nameće patrijarhalno društvo. Umesto da bude pasivni objekat želje muškaraca, Stanka je svesna svoje vrednosti, seksualnosti i prava na izbor. Njena ljubav prema Radetu nije samo romantična, već je i simbol borbe za slobodu i autentičnost. U ovoj digitalnoj verziji, tragedija koja se dešava u priči ima dublje značenje. Ubistvo majke Anđe od strane Radeta predstavlja eksploziju duboko ukorenjenog muškog nasilja, ali istovremeno i trenutak preloma za Radeta. Shvatajući posledice svog postupka, on postaje svestan svoje odgovornosti.
Digitalna verzija ove priče naglašava važnost feminizma i promene društvenih normi kako bi se stvorilo ravnopravnije i pravednije društvo. Prikazivanje ženske hrabrosti, kao i propitivanje patrijarhalnih vrednosti, služe kao podsticaj za dijalog o važnim pitanjima koja i danas postoje u našem društvu.
O rediteljki
Jovana Solunović-Mitrović je rođena u Nišu 1986.godine, gde završava osnovno i srednje muzičko obrazovanje. Potom diplomira na odseku za solo pevanje na Fakultetu umetnosti u Nišu, a master studije iz oblasti teorije umetnosti i medija završava na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Školovanje iz oblasti teatrologije nastavlja na master studijama u Norveškoj gde je uspešno odbranila tezu o političkom pozorištu i gezamtkunstverku u egzilu pri Univerzitetu u Bergenu, a pod mentorstvom eminentnog skandinavskog profesora Knut UveArntzena. Dramaturgiju u praksi usavršava radeći na modernoj verziji Ibzenovog PerGinta, PeerGynt Dub, pod rediteljstvom Tore Vagn Lida, na bergenškoj Nacionalnoj sceni. Kao pozorišni producent, praksu je stekla u Norveškom nacionalnom pozorištu za savremeni ples ”CarteBlanche” gde je radila na projektu održivog razvoja i ekološke produkcije u okviru ”zelene agende” UN-a. Kao pedagog, osvojila je brojne nagrade sa svojim studentima iz oblasti solo pevanja i dramske umetnosti. Jovana je doktorand na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu gde se bavi izučavanjem procesa digitalizacije malih operskih formi, a opera „Na uranku“, Stanislava Biničkog, je njen doktorski/ umetnički projekat, vođen mentorstvom renomiranog redatelja profesora Božidara Đurovića. Jovana trenutno živi i radi u Bergenu.
.gif)
.gif)
