Zrenjaninski zadrugari izgradili sopstveno skladište kako bi mogli da čuvaju svoju robu

Najvažniji posao ovog leta je u toku. Skida se pšenica, a proizvođači nisu zadovoljni cenom koja im je ponuđena. Problem je što mnogi nemaju gde da čuvaju robu, pa su prinuđeni da je prodaju pod nepovoljnim uslovima. Ratari iz Zrenjanina okupljeni u Zemljoradničku zadrugu “Zrenjanin” od ovog jula više ne moraju da brinu da li će ih neko ucenjivati prilikom otkupa. Nedavno su izgradili sopstveno podno skladište za primarne ratarske kulture.

Zadrugari kažu da je posedovanje sopstvenog skladišta veliki pomak i temelj za opstanak ne samo ove, već svake zadruge.

“Skladište je osnov za dalji razvoj. Od ovog podnog skladišta imaćemo samo koristi, jer ćemo moći da čuvamo robu uz znatno manje troškove, što će automatski značiti da nam više novca ostaje. Zadruga sada može samostalno da nastupa na tržištu i da bira kupce. To do sada nismo mogli, jer smo robu čuvali na tuđim otkupnim mestima gde smo je i prodavali. Uz to, objekat je na dobroj poziciji, pa će i vreme radova u polju biti kraće”, kaže Darko Gavrilović, direktor ZZ “Zrenjanin”.

“Pre izgradnje sopstvenog podnog skladišta na čuvanje smo predavali oko 3.000 tona pšenice. Nadam se da će u ovom objektu biti čuvano mnogo više robe”, dodaje naš sagovornik.

Zadrugama potrebna pomoć za velike investicije

Vrednost ove investicije je 400.000 evra. Deo novca obezbeđen je kroz konkurs Ministarstva za brigu o selu, deo je iz investicionih kredita, a deo je obezbedila zadruga iz sopstvenih sredstava.

Iako su trenutno teška vremena za investiranje, sve se više zadruga odlučuje da investira u skladišne kapacijteta i to treba podržati, kažu u Zadružnom savezu Vojvodine.

“ZZ „Zrenjanin“ je imala podršku i pravi je primer kako se može pomoći zadrugama da unaprede ekonomski položaj svojih zadrugara tako što će dodati vrednost njihovim proizvodima. Zadrugari mogu da čuvaju proizvode dok ne dođe pravi momenat za njihovu prodaju. Na taj način zadrugari postaju samostalniji i nezavisniji na tržištu”, kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

“Ova investicija je došla u idealno vreme jer je jako značajno imati prostor za čuvanje osnovnih poljoprivrednih proizvoda, počevši od pšenice pa nadalje. Svi vidimo kako se cene poljoprivrednih proizvoda menjaju na tržištu. Od 2020. godine bilo je mnogo ekonomski nelogičnih promena u cenama”, objašnjava naša sagovornica.

Ratari kažu da je proizvodna cena pšenice ove godine 33,3 dinara po kilogramu, dok im otkupljivači nude cenu od oko 20 dinara. Pre nedelju dana održan je i sastanak sa resornom ministarkom, pa proizvođači očekuju pomoć države.

ZZ “Zrenjanin” podigla sopstveno podno skladište u pravom trenutku

Višedecenijski zadrugari, koji su ostali članovi zadruge uprkos brojnim poteškoćama sa kojima su se u prethodnom periodu suočavali, kažu da se podizanjem sopstenog skladišta njihov san ostvario.

“Nisam mogao da se pomirim sa činjenicom da neko ko je na prvom mestu imao imovinsku osnovu, propadne. Uvek sam se borio da se ova zadruga sačuva i želeo sam da se ide napred. Ovo skladište je moj san punih 25 godina. U nekom momentu imali smo i bolju ekonomsku situaciju, ali jednostavno nije se desilo”, kaže Slavko Vukov član Upravnog odbora ZZ „Zrenjanin“.

“Pre 12 godina „Žitoprodukt“ je zrenjaninskim poljoprivrednicima ostao dužan 10 miliona dinara. Zadruga je nekako prevazišla ovaj udarac, a sličnih udara je bilo mnogo. Srećom, uspeli smo da se spasemo. Ovo je bio zadnji momenat da dođemo do svog prijemnog mesta za žitarice. Istina, ovo je protočno skladište i ono ne može da trpi duža skladištenja, ali je za početak i to dovoljno”, zaključuje naš sagovornik.