I ove godine, kao i prethodnih 9, u Aradcu će se održati memorijalni fudbalski turnir „Vladimir Vujin“. Otvaranje je zakazano za 8. jul. Kotizacije po ekipi su 10.000 dinara. Igra se(5+1) Turnir je 2014. godine, na Stanislavinu i inicijativu Vladinih drugova, osnovala Slavica Perin Vujin, Vladimirova majka iz želje da sačuva sećanje na prerano preminulog sina i okupe mladi ljudi u druženju i igri.
Vlada nije bio tipičan momak. Nije voleo fudbal niti ga je ikada pratio, ali desilo se da je njegov prvi izlazak u Aradcu bio upravo na fudbalskom turniru. Išao je tamo zbog društva, ne zbog same igre. U sećanje na to, na njegov prvi izlazak u društvo u Aradcu, njegova mama Slavica, organizovala je fudbalski turnir koji se već može nazvati tradicionalnim.
Bio je stidljiv dečak i mama se brinula da će biti povučeno, kako je govorila, salonsko dete, nevešto u komunikaciji sa seoskom decom. Nije pohađao lokalnu školu u Aradcu, te nije poznavao decu iz kraja.
Još kao dete, Vlada je imao mnoga interesovanja. Pohađao je časove plesa, plivanja, ali najviše je voleo skijanje. Bio je radoznao dečak, koji je još u osnovnoj školi sam napravio robota, a kada je otkrio kompjutere, to ga je potpuno fasciniralo. Iako je malo ljudi tada znalo šta su kompjuteri, oni su postali Vladina strast i vrlo brzo vešto je baratao ne samo terminima, već uspešno primenjivao ono što je uglavnom sam naučio. Ta ljubav prema računarima proširila se i na školu koju je pohađao. Umeo ja da postavi teška pitanja starijima od sebe, ali je do odgovora najčešće dolazio sam. Vlada je, kao i njegov deda Ljuba, a možda baš zato, bio veliki zaljubljenik u istoriju i uživao je čitajući istorijske knjige.
Vlada se zaposlio u zadruzi „Zrno“, koju je osnovao njegov otac, Radovan. Imao je ambicije da modernizuje i proširi poslovanje, da primeni nove tehnologije, nekada ne sasvim razumljive njegovom ocu. A Radovan je, iako ponekad sumnjičav, verovao u svog sina I podržavao ga, te sa ponosom prepuštao rukovodjenje segmentima koje je Vlada tako dobro razumeo, pun entuzijazma, ideja i radosti u radu sa svojim ocem.
Ono što je Vladu činilo posebnim bila je njegova neizmerna dobrota. Bio je dobra duša, uvek spreman da pomogne drugima. Sve što je imao nesebično je delio i bio omiljen u društvu. Ljudi su se okupljali oko njega jer je unosio vedrinu i radost. Bio je zaljubljenik u lepotu života i voleo da uživa u dobroj cigareti, čaši viskija uz tamburaše i u ljubavi devojaka. Njegovo srce je bilo otvoreno I spremno da pruži ljubav i podršku svakome.
Vlada je bio privržen svojim roditeljima, babama i dedama, kao i celoj rodbini, neizmerno ih voleo I pomagao. Živeo je život ispunjen ljubavlju, dobrotom i željom da pomogne drugima. Bio je sasvim poseban jer je svoje blistavo srce delio s ljudima oko sebe.
Nažalost, njegova priča je prerano okončana. Preminuo je 13. Avgusta 2008. u 23-ćoj godini od posledica povrede posle pada sa motora.
Neko je, sasvim sigurno, izabrao Vladu za neko bolje mesto, gde nastavlja da blista svojom dobrotom i ljubavlju. Iako je njegovo vreme bilo kratko, Vlada živi kroz sve one kojima je dotakao I ulepšao živote, podsetio na važnost ljubavi, dobrote i nesebičnosti.
.gif)
.gif)
