Promocija dva romana iz najužeg izbora za NIN-ovu nagradu – Mirjane Drljević i Uglješe Šajtinca

U petak, 31. marta, u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ održaće se promocija dva romana iz najužeg izbora za NIN-ovu nagradu za 2022.godinu: „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Mirjane Drljević i „Koljka i Sašenjka“ Uglješe Šajtinca. Gosti biblioteke biće autori, Mirjana Drljević i Uglješa Šajtinac.

Iz ugla zrenjaninske biblioteke, ovi autori obeležili su proteklu godinu na poseban način: Mirjana Drljević dobitnica je prve nagrade Književnog konkursa „Ulaznica 2022“ u kategoriji neobjavljene priče, a Uglješa Šajtinac bio je gostujući pisac na manifestaciji „Pesnička štafeta“. Početkom ove, 2023. godine, njihovi romani našli su se, uz još 4 nominovana, u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Program počinje u 19 časova i održaće se u velikoj sali biblioteke.

Promocija dva romana iz najužeg izbora za NIN-ovu nagradu “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” Mirjane Drljević i “Koljka i Sašenjka” Uglješe Šajtinca

Mirjana Drljević, rođena 1971. u Beogradu, autorka je drame San o Svetom Petru Cetinjskom igrane u Crnogorskom narodnom pozorištu i javno čitane u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i drame Suncokreti izvođene u Narodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcu.

Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo njen je debitantski roman.

Iako u osnovi detektivski roman koji prati istragu o tri nestale devojke, ovaj novobeogradski noar je višeslojna, emotivna i suptilno duhovita knjiga o odrastanju u sumornim blokovima, prijateljstvima za ceo život i kompleksnom odnosu roditelja i dece.  Brz, inteligentan i znalački vođen od početka do kraja, roman razotkriva posledice neizgovorenog i potisnutog u postjugoslovenskom društvu u kojem dominira kultura zaborava i prećutkivanja.

(Booka)

Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971), dramski pisac, pripovedač, romansijer. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku Dramaturgija, 1999. godine. Od 2005. predaje dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Romani: Čuda prirode (1993), Nada stanuje na kraju grada (2002), VOK ON! (2007) i Sasvim skromni darovi (2011).

Romani za decu: Vetruškina ledina (2006), Čarna i Nesvet (2013), Banda neželjenih ljubimaca (2017) i Biće jednom (2020), Sve same drame (2022)

Knjiga priča: Čemer (1997), Banatorijum (2014) i Žena iz Huareza (2017).

Drame: Rekviziter (1999), Pravo na Rusa (2001), Govorite li australijski? (2002), Hаdersfild (2005), Banat (2007), Vetruškina ledina (2008) i Lepet mojih plućnih krila (2009). Predstave po dramama Uglješe Šajtinca, osim u srpskim, igrane su i u britanskim i američkim pozorištima.

Radio drame: U bunaru (1998) i Đakon Bogorodične crkve (dramatizacija romana Isidore Sekulić, 1999).Po drami Hаdersfild nastao je istoimeni igrani film (2007).

Za dramu Hаdersfild dobio je Sterijinu nagradu za najbolji savremeni dramski tekst na Sterijinom pozorju 2005. Za roman VOK ON! dobio je Nagradu „Biljana Jovanović“ za knjigu godine.

Za roman Sasvim skromni darovi dobio je Evropsku nagradu za književnost, Vitalovu nagradu za najbolju knjigu godine i Nagradu „Bora Stanković“. Za knjigu priča Banatorijum dobio je „Andrićevu nagradu“ za najboqu knjigu priča godine na srpskom. jeziku. Za knjigu priča Žena iz
uareza dobio je Nagradu „Isidora Sekulić“ za knjigu godine i Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine. Živi u Zrenjaninu.

Posle dve čitane i nagrađivane knjige priča i više od deset godina posle romana Sasvim skromni darovi, koji je objavljen u nekoliko izdanja i za koji je autor dobio Evropsku nagradu za književnost, Uglješa Šajtinac je napisao roman Koljka i Sašenjka, neobičnu i nesvakidašnju knjigu u kojoj se pripoveda o savremenoj banatskoj svakodnevici u kojoj se u svesti dvoje junaka neprestano ukazuju dve privilegovane figure.

Jedna je iz intimnog okruženja, to je nedavno preminuli rođak Koljka, iza koga su ostale stvari i uspomene. Drugo je Sašenjka, u kome čitaoci odmah prepoznaju velikog ruskog pisca Aleksandra Puškina. Iako odsutni iz stvarnosti, i Koljka i Sašenjka su deo razgovora, ličnih i čitalačkih iskustava, oni prema kojima se meri svakodnevni život.

(Arhipelag)