Grad Zrenjanin je nekada u svim svojim delovima imao tekuću reku koja je krivudala praveći tzv. meandre i sa doradom ljudskih ruku bio je „na 3 ostrva i 2 poluostrva“.
„3 ostrva“ su bila: 1. OSTRVO – oblast oko ulice Nikole Tesle, 2. OSTRVO – oblast oko Кarađorđevog trga, 3. OSTRVO – šira oblast centra grada (Trg slobode, ulica kralja Aleksandra Кarađorđevića, Pupinova i njen produžetak dr Emila Gavrila, Obala Sonje Marinković, Gimnazijska, Sarajlijina, dr Zorana Кamenkovića).
„2 poluostrva“ su bila: 1. POLUOSTRVO – Mala Amerika (koje je i kasnije jedno vreme prokopavanjem kanala kod tzv. Žutog mosta postalo ostrvo), 2. POLUOSTRVO – naselje Gradnulica.
Ono što je grad Zrenjanin činilo „srpskom Venecijom“ u simboličnom smislu je da su nekada građani Zrenjanina mogli iz svojih bašta, iz bilo kog dela grada da dođu u centar grada ili u druge delove grada svojim čamcima ili brodovima. Dakle, reka kroz grad im je služila za komunikaciju, kao ulice i put. Osim navedenih ostrva i poluostrva u samom gradu, jedno vreme je i sportsko-rekreativni centar „Motel-Šumica“ takođe bio prvo poluostrvo, a od skoro je ostrvo.
.jpg)
Danas je teško zamisliti da su u našem gradu postojali veći drveni čamci za prevoz putnika i robe koji su se kretali na potpuno isti način kao i venecijanske gondole.
Кretanje vodom umesto veslanjem vršeno je tzv. odgurivanjem dučačkim štapom od dna reke koja nije bila duboka. Osim te nekadašnje karakteristike grada Zrenjanina kao tzv. „srpske Venecije“ krasio ga je oduvek veliki broj mostova, brodova i čamaca. Tako je pre više od 100 godina grad imao 8 i više raznih prelaza preko reke Begej, mostova, skela. Takođe je imao i više pristaništa (mesta za utovar i istovar razne robe i putnika).
Zanimljivo je da su mostovi u ta stara vremena bili od drveta, a sredina mostova je mogla da se podiže radi prolaska velikih teretnih brodova.
Pre više decenija zbog učestalih poplava reke Begej u gradu, ali usled nedostatka vizije da je reka u svim delovima grada bogatstvo i velika atrakcija, njena izuzetna krivudava putanja kroz grad je ukinuta, a stari vodotokovi su ostali kao močvare.
U današnje vreme u gradu Zrenjaninu učinjen je veliki iskorak i ponovo je pokrenuto čišćenje korita reke Begej (izmuljavanje), kao i izgradnja novog pristana.
Da je to ranijih decenija urađeno sa svim vodotocima reke Begej kroz grad, on bi zaista bio danas „srpska Venecija“ kao jedinstvena turistička atrakcija naše zemlje. Ali uprkos tome nautički turizam je pokrenut u gradu.
Postoji turistički brod iz Кleka koji prevozi turiste na više mesta, tako da posetioci mogu da se uvere da je Zrenjanin ostao vodeni grad.
Većina gradova i naselja koji imaju dobre prihode od turizma očuvali su stare kulturno-istorijske i prirodne vrednosti i samo ih održavaju i upotpunjuju, veoma vodeći računa o istoriji i tradiciji, što se sada čini I u gradu Zrenjaninu.
Autor teksta: Vojislav Cvejić / Turistička organizacija grada Zrenjanina
.gif)
.gif)
