Nedostatak padavina i visoke temperature desetkovale su rod kukuruza, kažu stručnjaci i poljoprivrednici iz Banata. Jedinstvena ocena je da je situacija sa ovom biljkom katastrofalna. Na mnogim parcelama prinosa neće biti uopšte, a tamo gde ga bude biće znatno manje od proseka. Mnogi proizvođači brinu kako će obezbediti novac i da li će uopšte moći da obave setvu na jesen.
Pukotine na zemlji, suvi, uvijeni listovi, stabljike bez klipova… Tako izgleda većina parcela pod kukuruzom u Banatu.
„Visoke temperature i suša koja traje već duže vreme uticali su na rast i razviće useva i izvesno je da će ove godine prinosi biti smanjeni. Najveće potrebe biljaka za vodom su kalendarski uočene i zabeležene u junu, julu i avgustu. To su i kritični periodi u proizvodnji kukuruza. Najveća osetljivost biljke uz nedostatak vode je posledica i visokih temperatura i niske relativne vlažnosti vazduha. Nedostatak vode u zemljištu u vegetativnoj fazi razvoja kukuruza izazvao je morfološke promene na biljkama u vidu nižeg habitusa, smanjenja lisne površine i ubrzanog starenja i propadanja listova“, kaže Ivana Vasilijić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
„Srednji Banat je u junu dobio manje od 20 mm kiše što je 25% od višegodišnjeg proseka. Sušni period praćen tropskim temperaturama produžio se i na jul kada biljke prelaze iz vegetativne u generativnu fazu razvića. Na širem delu terena biljke kukuruza su uspele da formiraju klip, a na ranijim setvama i hibridima kraće vegetacije oplodnja je uspešno ostvarena i biljke se nalaze u fazi nalivanja zrna. Produžavanjem vodnog i toplotnog stresa i u fazi nalivanja zrna povećavaju se sušenje lista i poleganje biljaka, a skraćuje period nalivanja zrna i smanjuje njegova težina“, dodaje naša sagovornica.
Osim kod kukuruza, manjak padavina ostavio posledice i na suncokretu i soji
„Na pojedinim parcelama uočena je slaba oplodnja, što direktno negativno utiče na prinos kukuruza. Na većini parcela počelo je odbacivanje donjeg lišća, a na pojedinim parcelama i sušenje cele biljke. Sve više se uočava uvijanje listova kukuruza što indikuje borbu biljke sa stresnim uslovima suše. U zavisnosti od lokaliteta, kvaliteta zemljišta, primenjene agrotehnike, hibrida, usevi kukuruza su šaroliki“, kaže Vasilijić.
„Zahvaljujući dobro razvijenom korenovom sistemu, suncokret dobro podnosi sušu, ali kao i svakoj biljci i njemu je potrebna voda. Na mnogim parcelama suncokret je u dobrom stanju, ali su donji listovi na većini parcela počeli da žute. Na parcelama lošijeg kvaliteta zemljišta i gde su posejani rani hibridi dolazi ranije do zrenja, dok će suncokreti kasnije posejani, prebrzo proći kroz faze zrenja. To će se u oba slučaja odraziti na raniju žetvu i prinose. Značajno smanjenje prinosa očekuje se i kod soje koja je po površinama na našem terenu na trećem mestu. Najveće potrebe za vlagom su u fazi cvetanja oko šezdesetog dana vegetacije i tokom nalivanja zrna. Kod soje se već opaža smanjen broj mahuna i abortivnost cvetova“, zaključuje naša sagovornica.
Stanje kukurza na njivama katastrofalno
Poljoprivrednici stanje kukuruza opisuju jednom rečju – katastrofa.
„Imamo ozbiljan problem sa prinosima što se tiče suše. Kukuruz je desetkovan. Na mnogim parcelama u okolini Zrenjanina 3 meseca nije bilo kiše, tako da tamo kukuruza neće biti uopšte. A tamo gde će ga i biti, prinos će biti 10-15 posto nekog prosečnog roda. Tako da može da se kaže da je situacija sa kukuruzom katastrofana. Izuzetno skupa setva, izuzetno skup repromaterijal…“, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
„Zabrana izvoza pšenice koja je bila na snazi dok je cena pšenice na svetskim tržištima dostizala maksimum doprinela je tome da mi nismo mogli da dobijemo dobru cenu za pšenicu. Sada je već ozbiljan problem da li ćemo uspeti da zasnujemo na jesen novu proizvodnju. Mnogi poljoprivrednici neće uspeti da poseju pšenicu, ne zbog toga što to ne žele, već zbog toga što smo dovedeni u situaciju da finansijski ne možemo to da uradimo u ovakvim uslovima. Da nije bilo zabrane mi bismo mogli da ostvarimo cenu pšenice i do 52-53 dinara, a ovako je bila najviše 37-38 dinara“, objašnjava naš sagovornik.
Država mora da podrži poljoprivredne proizvođače u ovako teškoj situaciji
Da bi prevazišli nezavidnu situaciju u poljoprivredi, proizvođači očekuju podršku države.
„Uskoro ćemo u Savezu imati sastanak na kojem ćemo utvrditi zahteve koje ministarstvo treba da ispuni da bismo uošte mogli da opstanemo u ovom poslu. Nemamo dobru saradnju sa ministarstvom, jer već 10 godina upozoravamo da je naša poljoprivreda u problemu. Baš zbog klimatskih promena koje su nas dovele u ovu situaciju da ulažemo velike pare u proizvodnju, a da ne možemo iz nje da vratimo ni uloženo, a ne da ostvarimo zaradu. Svuda u svetu, u okruženju, u EU postoje subvencije koje omogućavaju opstanak poljoprivrednika i prehrambenu sigurnost zemlje“, naglašava Kleut.
„Podsetiću, po ko zna koji put da smo mi ranije imali subvencije mnogo veće po hektaru i da smo imali regresirano gorivo, ali da je to ukinuto. U ovakvim uslovima bićemo prinuđeni da ili ne zasnivamo proizvodnju ili da zemlju posejemo reda radi, jer nećemo moći da pružimo punu agrotehniku. A znamo da pšenica ne može bez đubriva da da prinose. Za pšenicu je potrebno minimum 500 kilograma đubriva, a ta količina po ceni od 140.000 dinara po toni je neizdrživa, pogotovo u situaciji kada imamo i sušu“, dodaje naš sagovornik.
Bez klipa kukuruza nema ni dobre silaže
Da je suša obrala rod pre kombajna i pomutila računicu potvrđuju i u Inicijativi za opstanak poljoprivrednika.
„Kukuruza više nema. Na nekim parcelama neće biti ništa, a na nekima će možda biti 100-200 kilograma po hektaru. U Banatu kukuruza više nema. Nema ni u drugim delovima Vojvodine, ali Banat je baš katastrofa. Ne može mu ništa pomoći, mogu da izliju sve reke što postoje. Mi smo trenutno na njivi, skidamo za silažu. Ali, nema tu kvaliteta ni za silažu. Čim nema klipa, zrna nema ni dobre silaže. Jednostavno, skidamo ga da ga ne gledamo više“, kaže Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz Jaše Tomića, predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika.
„Što se tiče suncokreta, rod će sigurno biti prepolovljen. I tu je veliki problem zabrana izvoza rafinisanog ulja. Ako to ostane na snazi i suncokret će otići jefitno i to malo sucokreta neće uspeti da pokrije ulaganja, tako da su poljoprivrednici u ozbiljnim problemima“, dodaje naš sagovornik.
Ukidanje zabrane izvoza pšenice zakasnelo
Iako je država ukinula zabranu izvoza pšenice, što je bio jedan od zahteva proizvođača, poljoprivrednici u ovom trenutku ne očekuju pozitivne efekte odluke.
„Puštanje izvoza pšenice je zakasnela mera. Ustvari, zabrana nikada nije trebalo da bude uvedena. Ali, kad je već bila uvedena, dobro je da je sada ukinuta. Tržište je, po Ustavu, trebalo da bude slobodno da poljoprivredni proizvođač može da zaradi nešto. Ovako od pšenice ljudi nemaju ništa ove godine. Ne sme da se čuva, jer skladištari nisu sigurni, roba mora da se naplati. Mi u Banatu bar znamo da u poslednjih nekoliko godina, svake godne po jedan, dva veća skladištara odu u stečaj i mi ostanemo kratki za našu robu. Većina poljoprivrednika je morala da proda robu da se razduži, da plati seme, đubrivo i sve što treba. Cena je bila 35 dinara sa PDV-om“, objašnjava Baćina.
„Oslobađanje ukrajinske pšenice definitivno utiče na sniženje cene pšenice, a veštačko đubrivo je 140.000 po toni, gorivo je skupo. Država je odobrila izvoz pšenice kada je odobren izvoz iz Ukrajine i Rusije. To je zakasnela mera i dokaz da je neko pljačkao seljaka 3 meseca. Mogli smo da ostvarimo jedinstvenu cenu u zadnjih 10 godina da nije bilo zabrane. Mnogi ne mogu da čuvaju pšenicu i da čekaju šta će biti na zimu, jer su dužni. Morali su da prodaju rod da se razduže“, ističe Kleut.
Premija za mleko za drugi kvartal 15 dinara?
Jedan od zahteva poljoprivednika bio je i da se premija za mleko za drugi kvartal ove godine poveća na 15 dinara. Odluka o tome bi trebalo da bude doneta narednih dana.
„Juče me je zvao šef kabineta ministra da zakaže sastanak za sledeću nedelju, pitao je koji mi termini odgovaraju i sad čekamo da vidimo koji dan odgovara i nama i ministru. Tako da vezano za premiju za meko nisam dobio nikakvu konkretnu informaciju iz ministarstva, ali su me kontaktirali iz mlekare kojoj predajem mleko i oni su mi rekli da će premija biti 15 dinara. Čekamo sastanak sa ministrom, videćemo šta će reći, pa ćemo onda odlučivati šta i kako dalje“, kaže Vukašin Baćina, predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika.
.gif)
.gif)
