Od Karlovih Vari do Banje Rusande

Vesna Karavida, istoričar umetnosti

Kada je Evropa u drugoj polovini 19. veka ispresecana prugama, mogao je da započne masovniji evropski turizam, između ostalog i banjski. Nemački Baden-Baden, na primer, doživlјava svoj turistički procvat od polovine do kraja 19. veka. Karlove Vari, češki gradić u blizini Praga, spaja se 1870. godine železnicom sa ostatkom Evrope pa je elitni turizam i tamo procvetao do kraja 19. veka. U to vreme se ovaj gradić arhitektonski menja pojavom monumentalnih građevina podignutim u vladajućim neostilovima. Železnica koja je premostila Alpe 1857. godine i spojila Beč sa Jadranskim morem takođe je bila preduslov turističke ekspanzije Opatije. „Zimski Beč“, kako je potom Opatija kolokvijalno prozvana, proglašen je uskoro i lečilištem.

Da banjski trendovi nisu zaobišli Vojvodinu svedoči Banja Rusanda u Melencima. Melenci su železničku stanicu dobili 1891. godine. Železnica je, kao u slučaju pomenutih mondenskih lečilišta, obezbedila Rusandi priklјučak evropskom banjskom turističkom talasu. Moglo se, ako ništa drugo, otići i videti. Lekovitost blata iz Rusande, za koju se već uveliko znalo u to vreme, iskorišćena je u svrhu banjskog turizma. Početak realizacije vezujemo za 1878. godinu kada je sagrađen prvi pavilјon. Ali, za razliku od pomenutih evropskih destinacija, umesto krupnog kapitala, u banju je ulagan novac koji su prilagali narodni dobrotvori. Pomenuti Prvi pavilјon je podignut kada je Ana Klajić zaveštala 20 hilјada forinti za „izgradnju banje na Rusandi“ u spomen na svoje pokojne sinove i supruga Josifa. Usledila je ubrzo izgradnja sledećeg pavilјona po ugledu na prvi, pa zatim i trećeg sa blatnim kupatilima. Četvrti pavilјon iz tog vremena je porušen i danas postoje samo temelјi. Između dva svetska rata je podignuta kuhinja sa restoranom (pavilјon VI), a 1932. godine pavilјon V, opet sredstvima dobrotvora, ovog puta Dušana i Anke Cvejanov iz Velikog Bečkereka. Ovaj pavilјon je danas bez funkcije, arhitektonski degradiran posleratnim intervencijama. Radi se o jednom od prvih modernih objekata na našem području sa ravnim krovom i krovnom terasom.

Svi pomenuti pavilјoni, bez obzira što oni danas većinom nisu arhitektonski svedoci vremena u kom su nastali, nalaze se pod prethodnom zaštitom jer je moguće obnoviti njihov originalni izgled. Uz pomenute pavilјone I, II, III,V i VI, pod zaštitom je i stari kiosk u parku koji je podignut u međuratnom periodu.

Pavilјon I i II stilski pripadaju tzv. „folk-stilu“ koji je preplavio Srednju Evropu krajem XIX i početkom XX veka, posebno u alpskim krajevima i brojnim banjama koje su postale dostupne Evroplјanima zahvalјujući razvoju železnice. Osnovno obeležje objekata ove orjentacije bila je obilna upotreba drveta u konstuktivne i dekorativne svrhe (koja je bila raširena u folklornoj arhitekturi alpskih zemalјa). Folk-stil je krajem XIX veka, uz pomoć školovanih arhitekata, postao „noble-stil“ koji je najčešće primenjivan u gradnji vila. Tih godina se, naime, u stručnim publikacijama pojavlјuju posebni prilozi sa detalјno razrađenim kombinacijama konstruktivnih i dekorativnih rešenja, motivima za zabate, ograde, balkone, tremove i kule.

Tako ove vile – pavilјoni svojom izvornom arhitekturom svedoče o statusu banje i potrebi investitora da banjsko lečilište bude sagrađeno po ugledu na slična u Evropi te stoga predstavlјaju najstariji sačuvani graditelјski sloj, i sa stanovišta zaštite su najznačajniji.

Pavilјon III je podužni objekat koncipiran na akademistički način sa isturenim središnjim rizalitom, balustrima u krovnom vencu i skulpturom od veštačkog kamena u temenu rizalita. Krasi ga izuzetno uspešna dogradnja nadstrešnice nad ulazom, izvedena od strane arh. Marjana Đulinca devedesetih godina 20. veka.

Pavilјon V je podignut 1932. godine kao zadužbina Dušana i Anke Cvejanov, dobrotvora iz Velikog Bečkereka koji su sazidali ovaj pavilјon sa 12 soba za siromašne zanatlije. Mnogobrojne intervencije na objektu u posleratnom periodu učinile su da ovaj vredan objekat međuratne moderne arhitekture potpuno izgubi vrednost svoje arhitekture. Najviše je devastiran pavilјon – do neprepoznatlјivosti, s obzirom da je ranije imao ravan krov, sa krovnom terasom i otvoreni „konk“ koji je sada zatvoren „kopilit“ staklom. U međuvremenu, dograđen je kosi krov pokriven falcovanim crepom i metalna nadstrešnica iznad ulaza, koji je zatvoren aluminijumskim vratima.

Pavilјon VI (danas ima funkciju restorana) građen u stilu međuratne moderne kao podužni spratni objekat koji pleni svojom pročišćenom arhitekturom. Takođe je nestručnim intervencijama izgubio vrednosti svoje originalne arhitekture.

Stari kiosk je sagrađen između dva svetska rata i, za razliku od većine banjskih pavilјona koji su porušeni ili preoblikovani, nije izgubio svoj prvobitni izgled. Kiosk svojim oblikovnim vrednostima i materijalizacijom prati glavne arhitektonske tokove svoga vremena. U stilskom pogledu, svrstavamo ga u Art-deco sa elementima Moderne.

IZVOR: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin