Regataši iz različitih krajeva naše zemlje, ali i iz inostranstva već 24. put veslaju u svojim kanuima od Jaše Tomića do Pančeva. Deonicu dugu oko 115 kilometara prelaze za četiri dana. Visoke temperature im, kažu, nisu prepreka za ovaj poduhvat, jer je u uslovima tropskih vrućina mnogo bolje biti na reci ili pored nje. Tradicionalno na kraju prvog dana regata se zaustavila u Botošu, gde su veslače dočekali njihovi domaćini iz Udruženja žena Vredne ruke.
Regataši već 24. put veslaju duž Tamiša, a samo jednom nisu išli od njegovog ulaska u Srbiju.
„Samo smo 1999. godine veslali od Šurijana, što je za nekoliko kilometara manje od dužine Tamiša u Srbiji, a od 2000. pa sve do sada idemo od Jaše Tomića do Pančeva. Prvi put kad smo veslali, nismo znali da i u Jaši ima lep prilaz reci, a u Šurjanu je bio neki skelski prilaz. Tada nije bilo satelitskih snimaka, imali smo samo topografske karte… U ovogodišnjoj regati nas ima 24-oro. Imamo dve žene, od kojih je jedna prvi put na regati. Imamo i jednog čoveka, koji nije nov u veslanju, već je dugo živeo u Americi. Pratio je šta radimo pa nam se pridružio ove godine. On je ranije veslao duže ture kao što su Drinska regata, Dunavska regata koja ide od Nemačke do Crnog mora… U veslanju, kažem, nije nov, ali na Tamišu jeste“, počinje priču Jovan Opačić, jedan od organizatora Tamiške regate.
Teško se vesla kada je Tamiš miran
Tamiš je ove godine u svom koritu.
„Dobar je. Miran. Ja bih voleo da je malo veća voda i da je brži, da nam malo pomaže, ali savladavamo mi njega i ovako. Sada su u pitanju nijanse. Nije nam toliko bitno da li ćemo stići 15-20 minuta ili pola sata pre ili kasnije. Inače, ova prva deonica od Jaše Tomića do Botoša nam je uvek malo teža. Em nismo razrađeni za veslanje koje traje nekoliko sati, em zbog brane kod Botoša koja je izgrađena isključivo zbog toga da bi vodu zadržala za kanal Dunav-Tisa-Dunav. Zbog toga je Tamiš dosta usporen. Poslednjih 16 kilometara do Botoša osećali smo da je voda takoreći stala. Sutra ujutru ćemo preneti plovila preko brane i očekujemo malo bolju situaciju, jer Tamiš tamo opet ima neki svoj tok. Sutrašnja deonica je i kraća za nekih 5 kilometara nego što je to bilo danas“, objašnjava naš sagovornik.
„Pošto smo na vodi i uz vodu imamo mogućnost da se osvežimo, čak i okupamo povremeno. Visoke temperature nisu nešto što utiče na izvođenje radnji. Svi smo vični već. I ti novi članovi koji nam se priključe imaju poverenje da će to lepo savladati. Uvek je na vodi bolje, nego tamo gde se užari asfalt i gde bije jara kao da smo u rerni ili TA peći. Voda je drugačija“, dodaje Opačić.
Razumevanje partnera ključno kod veslanja
Za regataše, ali i sve one koji vole izazove, razumevanje partnera je jako bitno.
„Supruga je već navikla. Imali smo neke krize ranije, ali smo to prevazišli. Pre nekoliko godina mi je rekla „Ti mene ne voliš, ti voliš samo veslanje. Tebi je samo veslanje u glavi“. U tom razgovoru smo stigli do tačke „i šta ćemo dalje“, a ja sam joj rekao „Ajmo sutra na Dunav da veslamo“. Tako smo prevazišli tu krizu. Tu mora da postoji veliko razumevanje, jer ako toga nema, to ne može da opstane“, objašnjava naš sagovornik.
„Ja već znam kada će biti sledeća regata. Ne mogu sada da kažem tačan datum, morao bih da pogledam u kalendar, ali znam da će se regata završiti prve nedelje u julu, a počeće u četvrtak pre te nedelje. Ove godine taj četvrtak je 30. jun, ali je kraj regate 3. jula. Ima ljudi koji već sada znaju da će učestvovati, a ima i onih koji će do tada odlučiti da li će nam se pridružiti“, kaže Opačić.
Na Tamiškoj regati uvek ima između 20 i 30 veslača.
„To je dovoljno za lepo druženje. Da ima više ljudi to bi tražilo ozbiljniju organizaciju, sve bi bilo mnogo teže. Ovako je sve drugarski, sa puno razumevanja i dobre volje. Mi sami skupimo novac, nemamo sponzore, nemamo budžet… Procenimo koliko će nas koštati regata, to podelimo na sve učesnike i svi se lepo družimo. Ovde su zaista samo ljudi koji žele baš ovo. Svako je ovde vrlo autentičan i ono što jeste. Niko ne pokušava da o sebi napravi drugačiju predstavu. Svi su iskreni i to je ono što je pravo. I mi svi, koliko god smo različiti, funkcionišemo kao ekipa“, ističe naš sagovornik.
Regata se na kraju prvog dana zaustavila tradicionalno u Botošu na Čardaku
Ove godine Botošani du dočekali goste tradicionalno na Čardi.
„Tamiš nas nije iznenadio i nije nas poplavio. Na Čardi i regataši najviše vole zbog prostora, pristana… Što se tiče organizacije možemo da zahvalimo Opštini Zrenjanin koja nam je prošle godine pomogla oko naših redovnih aktivnosti, tako da smo uspeli da organizujemo doček iz prošlogodišnjeg budžeta i imamo sponzora. Ovde dolaze ljudi koji nas poznaju i koji su naši prijatelji. Uvek ima i nekog ko je prvi put u regati, ali vidim da su svi zadovoljni i dočekom i atmosferom celokupnom“, kaže Ksenija Grujić, predsednica Udruženja žena Vredne ruke iz Botoša.
Za večeru je tradicionalno bio pasulj, a za dezert kolači.
„Prošle godine smo iz privatnih razloga pravili gulaš, a ove godine smo ih tradicionalno dočekali s pasuljem. Zbog vrućine pasulj je bio čorbast. Svi su prezadovoljni. Pravili smo i kolače. Kakvo bismo mi bili udruženje žena, a da nema kolača. Bile su grancle, ukisele štrudle sa makom i višnjama, oblande… Toliko su bili dobri kolači, da predsednica udruženja nije stigla ni da proba. Družimo se sada, konačno je malo zahladnelo, jer je tokom dana bilo baš pakleno. Ja se divim ovim ljudima kako imaju snage i volje da veslaju po ovakvom vremenu. To stvarno treba voleti“, dodaje naša sagovornica.
„Ove godine smo pripremili i neke suvenire. Neke smo podelili učesnicima regate, nešto su ljudi kupili. Tu su ukrasne kutijice, razglednice, lavanda, medenjaci… Sve je manje manifestacija na kojima možemo ručne radove da prodajemo. Konkurisali smo sada za tezgu na trgu u gradu, čekamo da vidimo da li ćemo dobiti mesto tamo. Da bar te članice koje se bave ručnim radovima mogu to da plasiraju. Verujte, sve što radimo radimo isključivo srcem“, objašnjava Grujić.
Recept za vrhunski pasulj
Kada se pasulj sprema u velikim količinama jelo ima poseban ukus.
„Pasulj je kuvan u bakraču od 70 litara, a spremili smo sigurno 50 litara. Možda i više. Ovoga puta sam pasulj pripremao kod kuće, jer sam znao da će tokom dana biti pretoplo. U pasulj sam stavio kobasice, butkice, kolenice, rep, uši, slaninu, papke… Tri kilograma pasulja, kilogram pasuljica, tri kilograma luka… Sve se to polako dinstalo i krčkalo… Kuvanje je trajalo sigurno 3,5 sata, ako ne i malo duže. Problem je bilo malo da se to donese do Čarde, jer tu postoji jedan breg. Da je sve ravno to ne bi bio teško uradili. Snašli smo se tako što smo polovinu pasulja stavili u ogroman lonac, pa smo ga u traktorskoj prikolici dopremili. Ništa se nije prosulo. A toliko je napolju bilo toplo da nismo morali ni da ga podgrevamo“, zaključuje na kraju razgovora Dragan Grujić, kuvar.
.gif)
.gif)
