Zrenjaninu nedostaju zdravstveni radnici iz različitih oblasti

Jedna od posledica zabrane zapošljavanja u javnom sektoru jeste i nedostatak zdravstvenih radnika u domovima zdravlja i bolnicama. U prethodnom periodu mnogi lekari i drugo medicinsko osoblje otišli su u penziju ili u privatne klinike. Takođe, brojni zdravstveni radnici su posao našli van granica naše države. Da bi lekar mogao samostalno da radi potrebni su vreme i iskustvo. Koji sve kadrovi nedostaju zrenjaninskom zdravstvu proveravali smo u Domu zdravlja, Opštoj bolnici „Đorše Joanović“ i Specijalnoj bolnici za plućne bolesti „Dr Vasa Savić“. 

Kao i mnogim domovima zdravlja u Srbiji i zrenjaninskom Domu zdravlja „Dr Boško Vrebalov“ nedostaju određeni zdravstveni radnici.

„U Domu zdravlja ukupno je zaposleno 511 ljudi. Od toga 401 zdravstveni radnik – 139 lekara, a ostalo su medicinski tehničari i sestre. Dom zdravlja nema dovoljno kadrova da bi funkionisao bez otežanih uslova. Nedostaju kadrovi svih profila, ali najviše lekari opšte prakse. Desetak lekara izuzetno bi olakšalo funkcionisanje zrenjaninskog Doma zdravlja koji je po veličini teritorije koju pokriva i razuđenosti ambulanti najveći u Vojvodini, a među prvima u celoj Republici“, kaže Zdravko Ždrale, v.d. direktora Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov“.

„Dom zdravlja funkcioniše po tačno utvrđenim kriterijumima organizacije primarne zdravstvene zaštite. Trenutno funkcioniše jako teško zbog nedostatka kadrova. Jedini zakonski način kako se prevazilaze problemi sa nedostatkom kadrova su konkursi za zapošljavanje određenih profila. Naš Dom zdravlja intezivno radi na obnavljanju kadrova. Problemi se prevazilaže konstantnom unutrašnjom reorganizacijom kadrova“, dodaje naš sagovornik.

Otvoreni konkursi za zapošljavanje

Konkursi za zaposlenje u Domu zdravlja su mesecima otvoreni.

„Veliki problem sa nedostatkom kadrova je posledica višegodišnje zabrane zapošljavanja novih kadrova i zamrzavanja dodeljivanja specijalizacija. Time smo izgubili srednju generaciju zdravstvenih radnika koji bi sad premostili veliki jaz između stare i vrlo mlade generacije zaposlenih. Primarna praksa je neatraktivna zdravstvena delatnost. Mladi lekari više sebe vide u velikim zdravstvenim centrima sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite gde se napredak i profesionalna karijera intezivnije razvijaju. Drugi problem je to što nema dovoljno zdravstvenih radnika na tržištu rada. Trenutno u zrenjaninskoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje nema ni jednog lekara u ponudi. Treći problem je što se u primarnoj praksi dugo čeka na specijalizaciju“, objašnjava Ždrale.

„Konkursi za lekare su već nekoliko meseci konstantno otvoreni. Otvaraju se redovno i konkursi za druge profile po potrebi. Novina u konkursima biće ponuda stanova na korišćenje, kada je to moguće, za one koji dolaze iz unutrašnjisti ili sa juga Srbije i treba im mesto za stanovanje u našem gradu. Radi se i o stanovima u vlasništvu grada i dati su na korišćenje našem Domu zdravlja“, dodaje naš sagovornik.

Zdravstveni radnici nedostaju i plućnoj bolnici

Problem sa manjkom kadrova ima i Specijalna bolnica za plućne bolesti Dr Vasa Savić.

„Naša bolnica je specijalizovana ustanova za dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju plućnih bolesnika, te je za njen rad potreban profil  lekara specijalista za plućne bolesti ili ev internista. U bolnici trenutno radi 71 zdravstveni radnik od čega je 60 medicinskih sestara i to 7 sa višom, dve sa visokom i ostale sa srednjom stručnom spremom. Od 11 lekara šestoro su specijalisti plućnih bolesti, jedan je internista, jedan mikrobiolog, a troje su lekari opšte prakse. Takođe, imamo i magistru farmacije i magistru medicinske biohemije. Od pre tri godne do danas, ostali smo bez četvoro specijalista. Kako zbog odlaska u penziju tako i zbog smrti kolegenice. Za edukaciju novog specijaliste je potrebno bar pet godina, a zbog nekadašnje Uredbe o zabrani zapošljavanja nismo mogli da unapred zaposlimo mlade kolege koji bi bili svršeni specijalisti i na vreme zamenili odlazeće kolege“, kaže Svetlana Jovanović, direktorka plućne bolnice.

„Na tržištu rada nema specijalista za plućne bolesti kao ni internista. Srednji kadar odlazi u penziju, odlaze u inostranstvo ali imamo mogućnosti zanavljanja mladih tehničara. I pored velikih kadrovskih problema, koji su prisutni u svim zdravstvenim ustanovama, uspevamo da prevaziđemo sve prepreke. I to zbog maksimalnog angažmana svih zaposlenih, kako bi obezbedili optimalan tretman naših bolesnika. Osnovni pokazatelj za to nam je, da poslednjih deset godina Poverenik za prava bolesnika nije imao pritužbe na rad naše ustanove. Svesni smo da bolesnici i njihove familije nisu uvek u potpunosti zadovoljni sa tretmanom, ali mi se trudimo da ispunimo njihova očekivanja u najvećoj mogućoj meri“, dodaje naša sagovornica.

Novi zdravstveni radnici u opštoj bolnici na specijalizaciji

Opšta bolnica „Đorđe Joanović“ trenutno ima zadovoljavajući broj zdravstvenih radnika.

„Broj lekara u zrenjaninskoj bolnici povećan je za 20-tak u odnosu na pre dve godine. Broj sestara je povaćan za 25, a spremačica za 10. To zadovoljava sve naše potrebe uključujući i pokrivanje kovida, čak i u pikovima. Mnogo je bolja situacija od one koju sam zatekao pre dve godine kada sam došao na mesto direktora. Ono što je sigurno, bolnica zahteva specijalističke službe i specijaliste pa je potrebno određeno vreme da prođe da se mladi lekari koje zaposlite izedukuju. Mi radimo na tome da dobiju što brže specijalizacije, da popunimo sve deficitarne grane za specijalizacije a to su anesteziologija, opšta hirurgija i interna medicina, pre svega, kardiologija i endokrinologija“, kaže Igor Kitaresku, direktor Opšte bolnice „Đorđe Joanović“ Zrenjanin.

„Jasno je koje su bolesti najčešće, najučestalije. Činimo sve da povećamo broj izvršilaca tamo gde su potrebe građana veće. Pa tako danas Zrenjanin ima tri anesteziologa više nego što je imao pre godinu i po, ima jednog kardiologa subspecijalistu više, a trebalo bi do kraja godine da ima još dvojicu. Radimo na doedukaciji dvoje kolega iz opšte hirurgije. Oni tokom ove godine završavaju specijalizaciju. U kardiologiji, oblasti kojom se ja bavim, od kada radim u bolnici bilo je 10 kardiologa. Zrenjanin će za godinu – dve imati više od 10 kardiologa, više nego ikada. U oblastima koje nisam spominjao imamo manje problema. Pokrivene su dovoljno, nemamo problem sa gužvama, listama čekanja ili da neko nema mogućnost da se pregleda“, dodaje naš sagovornik.

Povećan broj zahteva za kardiološke preglede u zrenjaninskoj bolnici

Među oblastima gde nedostaju zdravstveni radnici je i oftalmologija.

„Tu je zbog manjka kadra i ministarstvo priznalo neke operacije u okviru privatne prakse. Iz oblasti oftalmologije imamo 4 lekara na specijalizaciji koji će uskoro da dođu. Iz hirurgije imamo 5 lekara na specijalizaciji, iz kardiologije 6 na subspecijalizaciji i specijalizaciji. Bio je taj jedan zjap kada je bila zabrana zapošljavanja u zdravstvu. Posledice odlaska starih lekara u penziju ili na neko drugo mesto, pre svega, u privatnu praksu sada osećamo. Lekari iz naše bolnice retko odalze u inostranstvo, više je to srednji kadar. Sa druge strane imamo povećan broj zahteva za kardiološkim pregledima. Jednim delom zbog većih obolevanja, a jednim brojem zbog potreba nekih službi da imaju kardiološki pregled pre operacija. To se ranije nije radilo i tim novim protokolima je potrba za kardilogom postala veća. Povećala se i dijagnostika kardiološka. Mnogo više radimo ergometrije, ultrazvukove“, ističe Kitaresku.

Poboljšanje u oblasti hirurgije i ginekologije

Direktor zrenjaninske bolnice ističe da u toj ustanovi žele da hirurgija radi najmanje onoliko koliko je radila pre pojave kovida.

„S obrziom na to da je i moj pomoćnik hirurg i da imamo vrlo visoke ambicije u svim hirurškim granama, ne samo u opštoj hirurgiji. Želimo da radimo i više i da rasteretimo kliničke centre. Da unapredimo i laparoskopiju i sve druge oblasti hirurgije. Neminovno se mora razviti ortopedija, dolazi auto-put. Znate šta vam to nosi u smislu povreda… Nadam se da ćemo razviti sve te oblasti hirurgije i pratiti potrebe stanovništva“, objašnjava naš sagovornik.

„Urologija isto ima odlične lekare i razvija se. Isto radimo i u oblasti ginekologije. Imamo novog načelnika ginekologije koji je zaista unapredio broj operacija i ginekoloških intervencija. Danas se u Zrenjaninu rade neke intervencije za koje su pre samo 6 do 8 meseci žene kojima je to potrebno morale da idu za Novi Sad. Radimo na tome da i naš dispanzer što više žene upućuje ka zrenjaninskoj bolnici, da je ne zaobilazi. Mnogo toga možemo da pružimo tom novom organizacijom i doedukacijom 3-4 ginekologa koji sada rade intervencije koje do skoro ovde nisu mogle da se rade“, dodaje Kitaresku.

U bolnici u Zrenjaninu 1.136 zaposlenih, od kojih su 206 lekari

U prethodnom periodu preko resornog ministarstva u zrenjaninskoj bolnici zaposleno je 11 lekara.

„Pre toga smo zaposlili još 8-9 povećanjem kadrovskih planova. Sa 187 na 206 je povećan broj lekara, ali njima treba određeno vreme da završe specijalizaciju i steknu iskustvo da bismo na njih mogli potpuno da se oslonimo. Oni sada uglavnom rade pod nadzorom specijalista, sem u prijemo trijažnoj ambulanti. To je prijmna ambulanta u bolnici gde rade samostalno trijažu za šta su svi osposobljeni. Na odeljenima rade sekundarno, dopunjuju raspored. Svako od njih je raspoređen uglavnom na odeljenja gde je želeo i ono čime je želeo da se bavi. Trenutno u bolnici ima 1.136 zaposlenih. Od toga je 206 lekara, 652 medicinske sestre što sa višom, što sa srednjom stručnom spremom. Ostalo je nemedicinsko osoblje“, kaže naš sagovornik.

„Ako uvodite nove procedure, kao što ćemo u najskorije vreme uvesti magnetnu rezonancu, imate pravo da tražite povećanje kadrovskog plana za tu proceduru. Radimo na priznavanju određenih odeljenja koja su popunjavana iz sopstvenog kadrovskog plana, da tu omogućimo da se primi još jedan deo lekara i sestara, ali to zavisi od viđenja ministarstva kada im to predstavimo“, dodaje Kitaresku.

Saradnja zrenjaninske i kikindske bolnice

Zrenjaninska bolnica sarađuje sa bolnicom u Kikindi.

„Kikinda nam pozajmljuje anesteziologe, jer oni nemaju redovan operativni program, koliko ja znam, već samo rade hitna stanja. Mi njima pružamo, takođe, mnoge usluge. Psihijatrijska obolenja, često dolaze iz severnog Banata kod nas. Ortopedija – sve povrede posle 14 sati dolaze kod nas iz severnog Banata. Tamo gde je njima deficitarno mi pomažemo, a oni nama pozajmljuju anesteziologe koji dolaze uglavnom u dežurstva. U nekom redovnom radu imamo dovoljan broj anesteziologa. Sa završavanjem ovih 5-6 kolega koji su na završnim godinama specijalizacije prestaće potreba za ovim. Mislim, već za godinu dana. Mi imamo na završnoj godini specijalizacije iz oblasti anestezije tri doktora, jedan je završio u januaru“, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.