U današnjem vremenu, sve češće se suočavamo sa strahovima, koji se kod mnogih neretko pretvaraju u psihičko stanje anksioznosti. Prema podacima, 30 % populacije se u jednom trenutku svog života suočava sa ovim stanjem. Problem se javlja ukoliko se ovi strahovi učestalo pojavljuju, i tada se registruje izmenjeno mentalno stanje, jer se dešavaju promene na mozgu, koje se naziva anksiozni poremećaj. Proces izlečenja je skoro uvek dugotrajan.
U prethodne dve godine, zbog situacije u kojoj smo se nalazili, broj anksioznih poremećaja se povećao.
„U osnovi funkcionalnih neuroloških poremećaja leže anksioznost i depresivnost. Kompletno sadašnje vreme kako tokom kovida, tako i u post kovidu, kao i današnji tempo života nas čini anksioznijima, nego što sto bili ranije. Muči nas sve, od egzistencijalnih pitanja, preko brige za zdravljem. Veza između anksioznosti i kovida, je upravo onaj pandemijski strah, u kom smo svi bili. Taj strah je napravio veću dozu anksioznosti, nego što je bilo ranije. Mi u praksi se srećemo sa svim tim stvarima“, konstatuje specijalista neurologije, dr Igor Damjan.
.jpg)
Simptomi anksioznosti
Kada je u pitanju anksioznost, ne može se tačno odrediti uzrok, koji dovodi do nastajanja ovog stanja, već je reč o kombinaciji unutrašnjih i spoljnih faktora.
„U principu, najlakše anksioznost možemo prepoznati odgovorom na pitanje, da li imamo uznemirenje duže vreme, sa jedne strane. Sa druge strane treba konstatovati, da li to uznemirenje pravi brigu, i zašto je to tako. Jednim pitanjem, u neku ruku možemo to razrešiti. Postoje tipične skale, koje psiholozi praktikuju, gde mi možemo to i da potvrdimo. Kroz neke instrumente, kod psihologa i psihijatra se to i potvrđuje“, ističe dr Igor Damjan.
Najčešći psihički simptomi
- prekomeran strah i briga
- osećaj nervoze, nemira i tenzije
- doživljaj nadolazeće opasnosti
- osećaj slabosti i umora
- teškoće u koncentraciji
- poremećen san
- nemogućnost kontrole brige
- izbegavanje određenih mesta i situacija
- doživljaj krivice
- doživljaj neadekvatnosti
Pored psihičkih reakcija kao što su strah, nervoza, slabost, umor, nedostatak sna i drugi, anksioznost karakterišu i telesni simptomi. Neretko telesni simptomi podsećaju i na lažni srčani napad.
„Anksiozna ličnost može vrlo često da projektuje simptome i na drugim nekim organima. Ranije su to bila psihosomatska ili konverzilna oboljenja. U zadnjih 10 – 20 godina je neuro nauka daleko otišla, i uz pomoć nekih dopunskih metoda pokazala, da na mozgu se dešavaju neke tipične promene kod anksioznih pacijenata. Vrlo često anksiozni pacijenti, sa funkcionalnim izmenama na nivou mozga, mogu da projektuju svoje simptome telesno. Simptomi se javljaju u smislu blagih epileptičnih napada, lažnih slabosti ruku i nogu, zatim trnjenja udova, bolova u grudima i drugih“, navodi dr Damjan.
Najčešći telesni simptomi:
- ubrzan rad srca
- kratak dah i plitko, ubrzano disanje
- osećaj gušenja i nelagode u grudima
- bol u grudima
- mučnina ili osećaj nelagode u želucu
- pojačano znojenje
- vlažni i hladni dlanovi
- podrhtavanje
- vrtoglavica
- pritisak u glavi
- napetost u vratu i ukočenost mišića
- osećaj utrnulosti pojedinih delova tela…
Lečenje anksioznosti
Anksiozna osoba često može izbegavati određene ljude, mesta, predmete, ili životinje. Poremećaj ugrožava stabilnost svakodnevnog života. Anksioznost je sama po sebi neprijatno stanje, a proces izlečenje je obično dug, i zahteva mnogo strpljenja. Ono što je svakako olakšavajuća okolnost, je da je to stanje ipak prolazno.
„Tretman regulisanja anksioznosti se bazično kreće, još u uzrastu deteta. Može biti izuzetno dug put, jer može oscilirati i na gornjoj i na donjoj skali. Osnova lečenja su psihijatri, psihoterapeuti i faktički uz dodatak farmako terapije, koja se može primeniti“, navodi dr Igor Damjan.
Imajući u vidu da se uzroci nastajanja anksioznosti razlikuju od pacijenta do pacijenta, samim tim su i putevi izlečenja različiti. Anksioznost može imati različite oblike. Neki pacijenti će bolje reagovati na psihoterapiju, dok drugi put izlečenja mogu pronaći uz pomoć lekova. U procesu izlečenja, najbitnija je saradnja sa psihoterapeutom, i odvajanje realnih od nerealnih stanja.
.gif)
.gif)
