Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ nedavno je vratila ritam aktivnosti na kakav smo, svi koji volimo kulturu, knjige promocije, kreativne projekte, bili naviknuti sve do početka pandemije korona virusa. Epidemiološka situacija i mere koje su je pratile nisu davale puno prostora za održavanje programskih aktivnosti koje podrazumevaju i publiku.
Iako je pandemija napravila distancu dužu nego što smo mogli da zamislimo, Biblioteka je novim idejama i planovima ovih dana razbudila javnost.
– Naša procena bila je da, tokom trajanja pandemije, treba da intenziviramo neke druge aspekte rada i aktivnosti za koje smo procenili da više odgovaraju situaciji. Odluka je bila da sa književnim promocijama i programima koji podrazumevaju okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenom prostoru treba da sačekamo dok epidemijska situacija ne bude povoljnija. Čini se da sa nestrpljenjem jesmo dočekali i taj momenat povratka publike u biblioteku. Počeli smo sa organizovanjem književnih promocija i programa, a biće ih i u predstojećem periodu. Ipak, sve vreme od početka pandemije, bili smo tu za sve potrebe korisnika, a nastojali smo da vreme mudro iskoristimo, osmislimo nove aktivnosti i adaptiramo odeljenja onoliko koliko smo bili u mogućnosti. Uspeli smo u nameri da, uz brojne izazove koje nepovoljna epidemijska situacija neminovno donela, realizujemo sve tradicionalne manifestacije koje i bez pandemije zahtevaju dugotrajnu i opsežnu pripremu. Na našu veliku radost, uspešno smo i odgovorno organizovali i “Pesničku štafetu” i “Čitalačku značku”, dodelili nagradu laureatu “Nagrade za moderni umetnički senzibilitet” Fonda “Todor Manojlović”, izabrali dobitnike nagrada na Književnom konkursu “Ulaznica”, kaže urednica kulturnih programa Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“, Jelena Đorđević Perc.
„Orijentisali smo se na rad sa mladima“
.jpg)
U Biblioteci kažu i da su se tokom pandemije, dok je trajalo zatišje sa književnim promcijama, orijentisali na mlade i bili podrška školama koje su želele da unaprede nastavu nakon svih nevolja koje je onlajn sistem doneo tokom pandemije.
– Na poziv prosvetnih radnika, sa mlađim osnovcima radili smo radionice storitelinga i trudili se da obuhvatimo i na zanimljiviji način obradimo nastavne jedinice kojima se u okviru školskog programa ne povećuje dovoljno pažnje. U manjim grupama, tako, osnovci su učestvovali u radionicama “Putovanje u praistoriju”, “Koliko ti vrede reči”, radionicama o Holokaustu (u kojima su učestvovali i srednjoškolci i osnovci), radionicama o reciklaži…Odgonetali smo kako nastaju knjige i organizovali čitanjce na radionicama koje su osmišljene i koordinirane sa Nikoletom Vidaković Dojkić, i nastale u saradnji sa Kulturnim centrom Zrenjanina, kaže Jelena Đorđević Perc.
Dečje odeljenje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, osnovcima je predstavilo zavičaj iz neobičnijeg ugla kroz projekat “Digitalne razglednice zavičaja iz ugla mladih”, a pokrenut je i poseban sajt koji će se svakom novom radionicom dopunjavati i rasti https://digitalnerazglednicezrenjanina.wordpress.com/
– Održane su brojne radionice na kojima smo razgovarali sa srednjoškolcima i starijim osnovcima i posvetili se temama koje ih zanimaju, problemima sa kojima se suočavaju. Ove godine i formalno će otpočeti sa radom kutak za mlade u okviru Biblioteke koji će podrazumevati mnoštvo sekcija i radionica. Na ovom planu koordiniramo ideje i aktivnosti i sa mladim ljudima, srednjoškolcima, koji već jesu osnovali svoj “Kružok” u Kulturnom centru Zrenjanina: mi smo tu kao pomoć i podrška, a naš rad biće usmeren na starije osnovce, tako da mladi imaju dva centra za okupljanje u okviru dveju ustanova kulture u gradu, pojašnjava naša sagovornica.
Usmeravanje fokusa na humanitarni rad – pomoć oboleloj deci, socijalno ugroženim porodicama
Situacija u kojoj se društvo našlo, pokrenula je zaposlene u Biblioteci na intenzivnije angažovanje u pravcu solidarnosti i humanitarnog rada. Uključili su se u humanitarnu akciju prikupljanja novogodišnjih paketića za decu iz materijalno ugroženih porodica, obezbedili su knjige i posetili školsku biblioteku u Crnoj Bari (opština Čoka), bili podrška Nacionalnom uduženju dece obolele od raka NURDOR, Fondaciji “Budi human”, kao i Ljubiteljima prirode “Zelene šape”. Kako kažu, saradnja je sve vreme bila odlična i sa Međuopštinskom organizacijom slepih i slabovidih Zrenjanin.
Adaptacija Dečjeg odeljenja, kampanje besplatnog upisa u biblioteku
Dečje odeljenje biblioteke je tokom trajanja pandemije adaptirano, pa je prostor namenjen deci i mladima postao lepši i funkcionalniji.
– Uz ove novine i čitaonicu Dečjeg odeljenja u kom je smeštena E-Biblioučionica, otvorena 2019. godine, nadamo se da ćemo uskoro moći da opremimo i Bebi-kutak za najmlađe posetioce biblioteke i na taj način učinimo da deca još radije i češće dolaze u Biblioteku. Nismo odstupili od tradicije da đaci-prvaci i predškolci zrenjaninskih vrtića imaju pravo na poklon člansku karticu Biblioteke, čak i u periodu kada nisu mogli organizovano da svraćaju sa svojim vaspitačima i učiteljima. Uz to, tokom Dečje nedelje, sva deca imala su prilike da dobiju na poklon članske kartice biblioteke, tako da smo samo te nedelje postali bogatiji za 217 novih članova. Počasne članske kartice dobili su i medicinski radnici zaposleni u KOVID sistemu, kao i volonteri Crvenog krsta Zrenjanin koji su uvek nesebični i sveprisutni – i tokom trajanja pandemije i na svakom drugom važnom zadatku. Osmomartovska kampanja besplatnog upisa omogućila je devojčicama, devojkama, ženama, bakama da dobiju na poklon članske kartice, tako da od tog dana imamo 77 novih korisnica: 55 na Pozajmnom, 22 na Dečjem odeljenju. Na Dan penzionera takođe planiramo da organizujemo besplatan upis, kaže Đorđević Perc.
Da li je mera poručivanja knjiga koje su korisnici hteli da iznajme za čitanje, a koja je trajala tokom pandemije, uticala na smanjenje broja iznajmljenih knjiga u 2020. i 2021. u odnosu na period pre pandemije?
-Od marta 2021. nastavljen je uobičajen, neposredan rad sa korisnicima. Završen je period telefonskog poručivanja knjiga i njihovog preuzimanja na info-pultu u holu biblioteke. Sva odeljenja već godinu dana rade u redovnom režimu od 8 do 19 časova radnim danima, a od 9 do 13 časova subotom. U poslednje dve godine jeste primetan blagi pad upisanih i aktivnih korisnika, ali nije dramatično smanjen – tako je u svim bibliotekama u Srbiji. Korisnici koji su nam redovno dolazili, čitali su i tokom pandemijskog režima rada – poručivali su knjige, ali jesu konstatovali da je daleko drugačije i bolje kada knjige biraju sami u fondu. U tom periodu nastojali smo da pomognemo pri izboru i svakodnevnim preporukama koje smo objavljivali na društvenim mrežama, a bibliotekari su bili na raspolaganju, bilo putem telefona, mejla, društvenih mreža i da usmere korisnike koji nisu bili sigurni kako da pretraže bazu elektronskog kataloga na našem sajtu.
Planovi Gradske narodne biblioteke okrenuti ka javnosti i publici tokom 2022.
Imamo brojne planove u ovoj godini. Najpre, da se posvetimo književnim programima, kako za decu, tako i za odrasle. Obeležićemo i značajnije datume i jubileje: prvi koji sledi jeste posvećen Molijeru. Organizovaćemo “biblioteku bez zidova” i sa knjigom u ruci biti van naše zgrade, čim dođe lepše vreme. Već u maju pred nama je još jedna, 48. “Pesnička štafeta” na čijem će kormilu ove godine biti Uglješa Šajtinac. U zavisnosti od situacije odlučićemo da li će naša manifestacija ove godine gostivati i u Rumuniji, budući da smo prošle godine pozvani da, na mapi škola koje učestvuju, dodamo i srpsku školu u Temišvaru. Imaćemo novitete i na planu izdavačke delatnosti, a kao poseban kuriozitet izdvajamo i to da smo od Zadužbine Ive Andrića dobili prava da objavimo “Asku i vuka” kao posebno izdanje, uoči ovogodišnje “Čitalačke značke”. Zvanično ćemo otvoriti tinejdž kutak, kome će mladi izabrati ime, a bibliotekari organizovati i koordinirati aktivnosti i sekcije. Postoji i plan da adaptiramo prostor Pozajmnog odeljenja biblioteke, a naš fokus je na tome da se organizujemo tako, da se rad sa korisnicima i tokom tog perioda ne prekida. Ukoliko imamo u vidu da treba izmestiti fond od 80.000 knjiga i da su potrebna zaista velika sredstva za ovakav poduhvat, realizacija ovakvog plana biće pravi izazov, najavila je Jelena Đorđević Perc.
.gif)
.gif)
