Naša sugrađanka i rođena Ukrajinka, Ina Sučkova, poslednje dve nedelje koliko traje rat u Ukrajini, vodi borbu za svoju porodicu i prijatelje koji dane provode u skloništima u Kijevu i drugim gradovima. Kako ne može da bude uz njih, ova mlada žena svakodnevno sa svojim suprugom, Zrenjanincem Vukom Vešovićem, prikuplja humanitarnu pomoć koju odnose u Ambasadu Ukrajine. Njena ispovest je potresna ali Ina Sučkova u isto vreme ne dozvoljava da je strah u ovoj situaciji savlada.
„Moji roditelji su u stanu, a prijatelji i drugarice, kako ko – neko na selu neko u gradu u stanovima. Uglavnom, ne smeju da izlaze. Volonteri im donose hranu, piće. Nemaju novca jer ne mogu više da rade. Žive u strahu i čekaju da se ovaj strašan rat završi. Na televizijskim kanalima u Srbiji prikazuje se samo 5-7% onoga što se u Ukrajini dešava. Sestra mi je živela u Harkovu koji je bombardovan… To je veliki grad sa najvećim tržištem u Evropi. Morali su da pobegnu odatle. Imaju toliko para da iznajme neki stan na mesec dana, tamo gde je bezbedno. Poslala sam novca koliko sam mogla. Ljudima tamo sada znači i 20 evra. U prodavnicama ima svega što se tiče hrane ali nema toalet papira, higijenskih uložaka, pelena, dečje hrane“, priča nam o sadašnjoj situaciji u Kijevu.
„Puno ljudi koji beže u druge gradove, bliže granici sa drugim zemljama, otišli su bez ičega od svojih kuća. Zato mi ovde u Zrenjaninu sakupljamo mušku i žensku garderobu većeg broja. Džempere, čarape, jastuke, ćebe, sve je potrebno jer žive u skloništima, a hladno je. Međusobno ne mogu svi da se čuju jer ne mogu da pune telefone u onim gradovima koji su jako bombardovani i u kojima više nema struje. Zabrinuta sam za život svojih roditelja i prijatelja. Nikad nisam razmišljala o tome da možemo da doživimo rat. Moja baba je preživela i rat i glad ali to je bilo pre 80 godina. Jako mi je strašno što sam daleko od njih, ali uspevam da pomogem kroz prikupljanje humanitarne pomoći. Srećom, mogu da zaradim ovde i da im pošaljem. Znam da im to znači puno u ovoj situaciji“, kaže Sučkova.
.jpg)
Strahu je pogledala u oči 2014. godine. Srećom, život ju je godinu dana kasnije odveo na sudbinski put, u Srbiju.
„Kad sam došla u Srbiju, videla sam koliko je ova zemlja sporija u razvoju od Ukrajine. Kijev, moj grad, je mnogo brz grad. Ja to volim – razvoj, brz život, i verujem da će se Ukrajina brzo oporaviti i izgraditi se ponovo. Slušala sam predsednika Ukrajine koji je rekao da su napravili plan kako da poprave stanje u razrušenim ukrajinskim gradovima. Jako verujem u to i nadam se da će tako biti. Ovaj rat će za nekoga biti veliki ispit u životu. Kada je bila aneksija Krima, 2014. godine, tada mi je bilo strašno, bila sam sama, uplašena. Tada sam prvi put osetila veliki strah, koliko sam nezaštićena. Mislim da me je sam Bog sačuvao kada me je 2015. godine poslao u Srbiju i Zrenjanin gde sada imam porodicu. Da sam ostala u Kijevu, ne znam kako bih sama preživela ovaj rat“, kaže Ina Sučkova na kraju razgovora.
Svi koji žele da pomognu narodu Ukrajine, mogu da donesu humanitarnu pomoć u TC „Brigadira Ristića“ u lokal Beauty Expert Lash B4 L2. Neophodna su ćebad, topla odeća većeg konfekcijskog broja, čarape, jastuci, pelene, hrana za bebe.
.gif)
.gif)
