Zijuš Šaćirović je koordinator za romska pitanja od 2018. godine. Tokom svog rada se detaljnije upoznao sa problemima, sa kojima se zajednica suočava.
„Sam dodir sa romskom zajednicom je za mene na neki način bio težak. Uvidom u sve probleme, shvatio sam da su neke činjenice poražavajuće. Rad sam bazirao na obrazovanju i motivaciji, ne na spoljašnjoj, već na unutrašnjoj. Ukazujem da sa obrazovanjem oni mogu, naći dobar posao, i time priuštiti bolji život. Nailazili smo na mnoge prepreke, a po meni najveća prepreka su roditelji, koji i sami nisu završili škole. Samim tim se došlo do zaključka da se najviše treba raditi sa roditeljima, jer su oni pokazatelji u kom smeru deca trebaju ići. Neodlazak u školu se pokriva činjenicom, da nakon toga ostaje prazan hod, i ništa se ne dešava. Često navode, da to što će naučiti tablicu množenja ili pravopis, njima neće popraviti standard života. Veliku prepreku ka usmeravanju na obrazovanje predstavlja i činjenica, da ih privatne kompanije zapošljavaju, iako nemaju ni osnovno obrazovanje“ naglasio je Zijuš.
Kao veliki uspeh, Zijuš je istakao funkcionisanje i rad mobilnog tima u koji su uključeni pripadnici javnih ustanova, gde gravitira najveći broj Roma. Naveo je da velika motivacija za rad ovog tima, dolazi upravo od koordinatorke tima Natalije Sojadinov Radović.
.jpg)
Nelegalizovani objekti i problemi priključka na mreže
Veliki broj objekata u naseljima je nelegalizovan, te je nemoguće obezbediti im određene priključke i pomoć u obnovi postojećih stambenih jedinica.
„Jedan od većih problema je svakako pitanje stanovanja. Dva najveća romska naselja su Dudara, i Surdučka III red, koja naseljena interno raseljenim licima sa Kosova. Većina je za sistem nevidljiva i pri svakom pokušaju i želji da konkurišemo za neki projekat za građevinski materijal nailazimo na prepreku legalizacije. Pored toga je problem i loša kanalizaciona i vodovodna mreža za ta naselja, kao i priključak na električnu mrežu. Tokom prošle godine smo uspeli da rešimo problem za 10 porodica, i priključili ih na vodovodnu mrežu. To je realizovano u okviru projekta „Smanjenje dodatne ranjivosti Roma i Romkinja, i drugih marginalizovanih grupa izazvane pandemijom covid“. Priključke su dobile dve porodice iz Pančevačke ulice i 8 porodica iz naselja Mužljanski ritovi. Ušli smo u drugu fazu projekta, i uspeli smo da još za 28 porodica obezbedimo priključke na vodovodnu mrežu. To će biti 18 porodica iz Jankovog Mosta, i 10 porodica iz naselja Mlekara I i II red. Završetak realizacije projekta se očekuje do maja meseca“, ističe Zijuš.
Nemogućnost priključaka, pogotovo za vodu, vode i ka otežanim higijenskim uslovima, jer kako je koordinator naglasio je da nepostojanje nečega vuče za sobom i druge probleme.
.gif)
.gif)
