Narodni muzej Zrenjanin u fondu Etnološkog odeljenja čuva fotografiju na kojoj je prikazano vršenje pšenice na drešu početkom XX veka.
„Vršidbe su u prošlosti važile za izuzetno težak letnji posao i iziskivale su veliki broj radne snage. Reč je o procesu odvajanja semena od stabljike žitarice, koji je sledio u danima nakon žetve. Vršenje žita je isprva izvođeno na gumnu uz upotrebu volova ili nepotkovanih konja i moglo je trajati od leta sve do kasne jeseni.
Polovinom XIX veka na bogatim srednjobanatskim imanjima pojavila se lokomobila – pogonska parna mašina korišćena za pokretanje drešova, mlinova, krupača i sličnih poljoprivrednih sprava.
.jpg)
U Velikom Bečkereku lokomobila je prvi put upotrebljena davne 1864. godine i to u kombinaciji sa drešom, s kojim je sve do pojave traktora činila osnovnu vršidbenu garnituru.
Na parnoj vršalici radilo je oko dvadeset petoro ljudi podeljenih u dve grupe: prvu su činili gepez i ajnceri, dok su drugu skupinu radnika, tzv. „bandu“ činili bandigazda, suvačar, kamaraši, slamari, naviljkari, plevari i slamar.
Gepez je bio majstor zadužen za štelovanje i kontrolisanje rada lokomobile, dok su ajnceri ovu mašinu ložili slamom kako bi zagrejali vodu u njoj i naterali paru u kotao. Mašina je funkcionisala tako što je snagu vodene pare transformisala u mehanički rad.
Bandigazda je organizovao ceo posao na drešu i u njega ubacivao razvezane snopove žita koje su mu dodavali kamaraši. Naviljkari su pravili gomile slame ispod dreša, koju su slamari potom nosili na kamaru.
Tokom vršidbe iz dreša je ispadala pleva, koju su plevari i plevarke sakupljali grabuljama i takođe denuli u kamaru.
Naposletku, suvačar je kantarom merio i evidentirao količinu ovršenog žita koje je potom zaprežnim kolima transportovano do ambara ili tavana na čuvanje. Za dobro odrađen posao radnici su od gazde dobijali ušur“, navodi se u objašnjenju Narodnog muzeja Zrenjanin.
Izvor: Narodni muzej Zrenjanin
.gif)
.gif)
