Kristian Puja svojim izumom želi da spreči krađe automobila

Kristian Puja je iz Uzdina. Trenutno živi u Novom Sadu. Završio je srednju elektrotehničku školu u Zrenjaninu, smer elektronika, kao vukovac i đak generacije. Tokom školovanja živeo je u Domu učenika Angelina Kojić-Gina. Trenutno studira na Fakultetu tehničkih nauka. Četvrta je godina, smer primenjena elektronika,. Ove godine planira da ide na praksu kako bi se dodatno usavršio, stekao novo iskustvo i video šta se u traži u privredi. Osim elektronike, koja mu je i hobi i nešto što planira da radi, Kristian se bavi i fotografijom. To mu je, objašnjava i posao i uživanje. Poslednjih godinu dana istražuje unutrašnji dizajn, gde, kaže, spaja lepo i korisno. Naime, spojio je elektroniku i dizajn. Dizajnira, projektuje i daje gotov proivod u zavisnosti od potrebe arhitekte. Izrađuje drvene lampe za salone, firme i malo luksuznije kuće.

Kristian Puja je još dok je bio u srednjoj školi osvajao brojne nagrade za svoje izume. Među njima su brod za hranjenje ribe na daljinski pogon, kao i robotska ruka na daljinsko upravljanje pomoću android aplikacije. Svoje izume predstavljao je i na Sajmu tehnike. A za sve to vreme živeo je u Domu učenika u Zrenjaninu.

Tri sata dnevno je više nego dovoljno da naučiš sve što je potrebno za školu

“Vreme provedeno u domu podelio bih na nekoliko delova. Disciplina i ogranizacija koje su nam bile nametnute bile su veoma korisne. Imali smo tačno određeno vreme za učenje preko dana. Tada su svi učili. Ili spavali, iako je bilo predviđeno da učimo. Meni je to vreme bilo idelano da učim, jer nije bilo nikoga da me ometa, a 3 sata je bilo više nego dovoljno da naučiš sve što traži srednja skola. Posle toga sledili su slobodno vreme i trening. U domu učenika sam svakodnevno bio okružen drugarima, što mnogo znači u svakom smislu. Okružen si recimo malim uspešnim ljudima koji imaju iste ciljeve kao ti. Takođe, možeš i da se zabaviš sa društvom. Mnogo je dobro da učenik bude u domu, jer dom sklanja učenike sa lošeg puta”, kaže Kristian Puja.

U Zrenjanin sam došao zbog sporta

Krisrian je aktivno igrao rukomet 11 godina. I to za ORK Zrenjanin, kratko za Gradnulicu, a imao je i duplu registraciju za Proleter, za koji nikada nije igrao.

“Zrenjanin prvenstveno pamtim po tome što sam došao tu da treniram rukomet. Čuo sam dosta toga o nekadašnjem Proleteru, pa sam zato i upisao srednju školu u Zrenjaninu. Ipak, nikada više od šest dana u nedelji nisam ostajao u Zrenjaninu. Vikend je obavezno bio rezervisan za Uzdin. Zrenjanin je po meni jako miran grad. Sada ređe tu dolazim i to obično po neki materijal ili da fotkam. Dosta toga mi nedostaje iz perioda kada sam živeo u domu. Pre svega ta bezbrižnost. Tada uopšte nismo bili opterećeni. U domu smo svako veče bili sa drugarima, nikada nije bilo dosadno. Školovanje u Zrenjaninu mi je mnogo pomoglo da pronađem svoji životni put. Uživao sam u tome što učim, nije mi bilo teško. Imao sam dobre profesore i vaspitače koji su me podržavali i podsticali da nastavim školovanje u ovoj branši”, kaže Puja.

Izumi Kristiana Puje

I na fakultetu Kristian je nastavio da radi na novim izumima.

“Dosta toga sam pravio, najviše za fakultet. Automatizovao sam kuću, najviše moju sobu. Na primer, kada uđem u selo, mikrokontroler mi pali svetla u kući. Takođe, može da mi javi zagađenost vazduha, vlažnost vazduha u sobi. Kada dobijem to obaveštenje mogu da otvorim prozor ili da pustim ovlaživač vazduha. Imam i projekat koji se odnosi na sprečavanje krađe automobila, jer sa današnjom tehnologijom svako ko se malo bolje razume može uz pomoć elektronike i programiranja da ukrade bilo čiji automobil. Na tom sistemu još radim, pa ne mogu previše detalja da odajem. Radim i lampe koje prodajem i na taj projekat sam veoma ponosan, jer se takve lampe ne proizvode kod nas u Srbiji, već se, ako postoje, uvoze”, objašnjava naš sagovornik.

“U zavisnosti od kompleksnosti lampe, za izradu jedne uglavnom je potrebno oko nedelju dana. Za sada ih radim samo po narudžbini, ali želim da ih umasovim. Veliki sam ljubitelj jednostavnosti i drvenih ukrasnih elemenata. Ideje najčešće nalazim na internetu. Lampe za sada najviše uzimaju firme za rasvetu. Ja ih radim za jednu kompaniju, a ona ih prodaje pod svojim imenom. U budućnosti planiram da otvorim svoju firmu pa da mogu da plasiram polako svoj proizvod. Lampe izrađujem od drveta i to uglavnom od hrasta. Ali, ukoliko neko izrazi želju da bude od nekog drugog drveta ni to nije problem, zavisi kakav im je enterijer. Ove lampe mogu da se kontrolišu i preko mobilnog telefona, ali to je dosta skuplja varijanta”, dodaje Puja.

Želim da otvorim školicu u kojoj ću držati privatne časove iz raznih oblasti

Svestranost ovog momka vidi se i kroz njegovo interesovanje za fotografiju.

“Najviše volim da fotografišem ljude koji su spontani. Ali ne ljude na ulici kao street photography, već portrete ljudi, da ne budu ukočeni već opušteni i onda mi inspiracija sama dolazi. Najdraže za slikanje su mi svadbe. Naravno, one najbolje mogu da se unovče”, kaže kroz smeh naš sagovornik.

“Svakom ko može i želi da bude u domu učenika, život u ovoj instituciji od srca preporučujem. Dom pomaže da se čovek oformi, ojača i nađe pravi put. U budućnosti planiram da otvorim malu školicu u kojoj bih držao privatne časove iz različitih oblasti”, zaključuje na kraju razgovora Kristian Puja.

Neke od izuma ovog momka snimali smo dok je pohađao EGŠ „Nikola Tesla“.