Trofejni rvač reprezentacije Srbije i Proletera, Viktor Nemeš, tokom vanrednog stanja zbog epidemije korone je vežbao u kućnim uslovima, a vest da je dozvoljeno vežbanje u salama je dočekao sa velikim olakšanjem.
– Protekla su dva meseca u kojima smo radili po specijalnom programu u kućnim varijantama. Doneo sam strunjaču i tegove u sobu, vežbao svakodnevno i strunjaču ću vratiti prvih dana juna. Neka još bude kod mene, dok se još više ne smiri ovo zlo od Kovida 19. Trčao sam po sedam kilometara pored Tise, pridržavao se mera, a sa bratom Matom sam nadavno trčaood rodne Sente do Adorjana, 17 kilometara u oba pravca. Počelo je da bude dosadno, srećom da se situacija smirila i da možemo u dvoranu. Sa kondicijom i snagom sam zadovoljan i kad počnu zajednički treninzi u reprezentaciji, izvesno je da neću krenuti od nule. Dosta toga je lagerovano u mišićima.
Bili ste spremni za olimpijske kvalifikacije koje su trebale da se održe u Budimpešti od 19. do 22. mart?
– Trenirali smo odlično u Tatabanji, imali mnogo sparinga iz različitih reprezentacija i psihološki pritisak bio je veliki. Nije se znalo da li će se kvalifikacije održati, jedan dan su govorili jedno, drugi sasvim suprotno i desetak dana pred početak rekli da se odlažu. Olimpijada je morala da bude odložena, zdravlje je najvažnije i primio sam to sasvim normalno. Preostaje još puno napornog rada.
Počeli ste sa treninzima u dvorani i sada nedostaju takmičenja?
– Ponavljam, u odnosu na mesec unazad, sada je mnogo lakše. Rvanje je jedan od najrizičnijih sportova i zato smo oprezni. Navikli smo na teške treninge, po osam meseci, nekad i više, traju reprezentativne pripreme. Da Igre nisu odložene, gotovo čitavu godinu proveli bi na strunjači. U stalnom sam kontaktu sa trenerima, predsednikom RSS Željkom Trajkovićem i tokom juna trebalo bi da Svetska federacija donese novi kalendar za takmičenja. Bude li sve u redu sa pandemijom, očekujem na jesen da ćemo biti učesnici turnira. Kvalifikacije za Igre najavljene su za mart naredne godine.
Postoji mogućnost da se Svetsko prvenstvo održi krajem godine?
– Bilo bi idealno – dodaje Nemeš. – Navikli smo na velika takmičenja i to bi bio jedan od dobrih uvoda za velike obaveze koje nas čekaju u narednoj godini. Prvenstvo Evrope, kvalifikacije, nekoliko jakih turnira, sve će da bude grupisano od kraja januara do Igara u 2021.
Sva takmičenja, pred Tokio, predstavljaju proveru mogućnosti?
– Tako je bilo i u ranijim olimpijskim ciklusima. Nama je i ovogodišnje Evropsko u Rimu, održano u februaru, bila provera posle napornih priprema na Belmekenu i na Kubi i nije bilo prioritet. Za mene i još nekolicinu, akcenat su bile kvalifikacije, za one sa vizama, Igre.
Često puta rekli ste da je medalja sa Olimpijskih igara cilj karijere?
– To i sada kažem, Igre su iznad svih drugih takmičenja i verujem da ću uspeti da se izborim za normu u kvalifikacijama. Medalja u Tokiju je vrh i napašću odličje. Imam ispred sebe više od godinu dana napornog rada da ostvarim zacrtano. Ništa mi nije teško i spreman sam da odgovorim na sve izazove.
Brat Mate je, nedavno, ponovio vašu zajedničku želju, da budete učesnici OI u Japanu?
– On je nanizao sjajne rezultate prošle godine i na Svetskom prvenstvu u Nur Sultanu izborio se za normu u kategoriji do 67 kilograma. Godinama mislimo na zajedničko učešće na Igrama. Blizanci smo. Lakše je i jednom i drugom kad smo na istom takmičenju. Neverovatna smo podrška jedan drugome i to je teško rečima opisati. Verujem da ćemo želju ostvariti.
Rvački klub Proleter će i ove godine napasti titulu?
– To se podrazumeva, klub je odlično organizovan, a i kvalitet je na našoj strani. Kad sam sa Matom, 2013. godine, prešao iz Sente u Proleter, krenuli su i dobri rezultati. Šest puta smo bili ekipni prvaci države, samo 2017. nismo prigrlili šampionski pehar – istakao je Viktor Nemeš.
.gif)
.gif)
