Naš severni sused, Mađarska, takođe se grčevito bori sa epidemijom korona virusa. Tamo je do danas zabeleženo 300 zaraženih, a umrlo je 10 ljudi.
Kakva je situacija u Mađarskoj, pitali smo Zrenjaninca Ištvana Đermana (44), koji je završio fakultet u Pečuju i ostao da živi u ovom gradu sa oko 160.000 stanovnika, koji se nalazi u jugozapadnom delu zemlje i središte je županije Baranja. Inače, Ištvan i dalje održava bliske veze sa rodnim gradom i često obilazi familiju u Zrenjaninu, kada mu obaveze na poslu to dozvoljavaju.
– Prema informacijama, koje dobijamo iz medija, u gradu Pečuju ima tek nekoliko zaraženih za sada. Mada, taj broj je teško proceniti bez izvršenih testova na koronavirus. Prema matematičko – statističkim modelima, za nedelju – dve se očekuje nagli porast broja, odnosno „peek“ zaraženih. Naravno, to zavisi i od mera koje se svakodnevno uvode, odnosno zavisi i od inteligencije ljudi, koliko će se pridržavati opštih načela „social distancing“- a – kaže Ištvan Đerman na početku razgovora za Ilovezrenjanin.
Da li ima straha i panike?
– Straha i panike ima, naravno. Prvenstveno zbog toga što ljudi nisu navikli da ih neko ograničava, pa je povremeno teško živeti sa tim. Mislim, da je strah više prisutan zbog posledica pandemije, a to je uglavnom mogućnost gubitka posla, školovanja dece, pa naravno prisutan je i strah zbog zdravstvenog stanja ljudi, čije je zdravlje potencijalno najviše ugroženo zbog virusa.
Da li su stanovnici Pečuja disciplinovani?
– Ljudi su u Pečuju, ali mislim da je tako i u celoj Mađarskoj, dosta disciplinovani. Na ulicama nema mnogo ljudi, gradovi su pusti. Naravno, povremeno postoje izuzeci, ali generalno mislim da se ljudi pridržavaju pravila.
Ugostiteljski objekti nisu zatvoreni kao u Zrenjaninu?
– Kafići i restorani, u većini slučajeva, ograničili su svoje radno vreme, ali su mnogi i zatvorili. Pojedini restorani su se prebacili na online naručivanje i na dostavu hrane. Oni koji nisu zatvorili smanjuju broj stolova ili ograničavaju broj ljudi, koji istovremeno mogu da budu u restoranu. Ipak, u većini slučajeva su zatvoreni zbog velikih troškova, a manjka gostiju.
Kako se snalazite ti i tvoja porodica u ovoj situaciji?
– Pokušavamo se prilagoditi novonastaloj situaciji, pogotovo što smo živeli dosta dinamičan život zbog poslova, koje radimo. Uglavnom smo se prebacili na home office način rada, što nam nije strano iz razloga, što smo to i do sada na našim radnim mestima dosta praktikovali. Deca su kod kuće, jer zabavišta i škole su zatvoreni. Međutim, sada imamo dosta vremena za zajedničke ludorije, igre i „zezanja“. Kada to vremenske prilike dozvoljavaju onda smo dosta napolju u dvorištu, što je u ovom slučaju prednost u odnosu na ljude koji žive sa decom u stanovima. Evo, krajem marta je pao i prvi sneg, tako da smo juče pravili sneška, a sutra ćemo već igrati fudbal u dvorištu i sunčati se na suncu. Dosta je veliki izazov raditi od kuće dok su i deca tu oko nas, pogotovo ako imamo skype sastanke, pa nam uskoče u ekran u pozadini, ali je sve to normalno u ovakvim situacijama. Trudimo se, sa dosta strpljenja, da se prilagodimo ovim uslovima.
„TREBA POVREMENO STATI“
– Smatram da u svakoj situaciji, pa i u ovoj, treba da vidimo neke pozitivne stvari, bez obzira što je to nekad teško. Moderan način života, preveliki dinamizam i globalizacija u svakom smislu nas možda i dovodi u ovakve situacije, koje sada doživljavamo. Treba povremeno stati, malo razmisliti o tome šta i kako radimo, a ako se toga ne setimo sami, onda se toga seti priroda, okolina i zdravlje.
Koje mere su na snazi u Mađarskoj?
– Vlada Mađarske nedeljno donosi nove i nove mere radi sprečavanja tj. ograničavanja širenja virusa. Naime, osim toga, što je potrebno obratiti pažnju na to da broj zaraženih bude što manji, potrebno je imati u vidu i to da zdravstvene ustanove u regionu, a mislim da to nije problem samo u regionu, nego i u mnogim drugim državama, kao npr. u Italiji, nisu spremne za prihvat velikog broja obolelih. Ako dođe do naglog porasta broja zaraženih, onda postoji opasnost da se neće moći svi oboleli odjednom smestiti u bolnicama. Upravo je jutros objavljeno kako će se od 28. marta do 11. aprila uvesti ograničenje kretanja na teritoriji Mađarske. Za sada nemamo previše informacija šta sve to znači, ali jedno je sigurno, da će se ljudi koji su stariji od 65 godina moći da se kreću od 9 do 12 ujutro, dok će ostali u to vreme imati zabranu kretanja. Kretanje će biti dozvoljeno samo u neophodnim slučajevima, tj. ako se ide u neophodnu nabavku, apoteku, pijacu ili drogeriju. Strategija države je da se smanji broj kontakata među ljudima i da se spreči nagli porast obolelih, jer zdravstveni sistem to neće svojim kapacitetima izdržati, intenzivna odeljenja nisu spremna za tako nagli porast obolelih.
Mađarska ima manji broj obolelih od Srbije, iako ima više stanovnika?
– Mislim da je broj obolelih relativan broj iz razloga što ni u Mađarskoj, ni u Srbiji npr. se ne radi dovoljno testova. Prema informacijama, koje možemo da pročitamo, niko ne može tačno da proceni koliki je broj stvarno obolelih, zato je i jako važno da ljudi budu što manje u kontaktu jedni sa drugima. Broj, koji se objavljuje je broj koji se registruje u bolnicama, a ne stvarni broj obolelih, pošto mnogi nemaju nikakve simptome zaraze, ali ipak mogu da zaraze neke druge ljude, koji imaju slabiji imunitet.
Šta se dešava sa Mađarima, koji posle zatvaranja granica, nisu u mogućnosti da se vrate u svoju zemlju?
– Tendencija mađarskih nadležnih organa je da vrati što veći broj svojih državljana u Mađarsku i stvarno je lepo videti kako se organizuju letovi i prevozi kako bi se ljudi vratili u svoje domove. Mislim da bi to trebao da bude primer i drugima. Naravno, svi koji se vrate iz inostranstva moraju ići u karantin određeni broj dana, što je opet, po mom mišljenju, normalno i očekivano. Ljudi koji se vraćaju u Mađarskoj, uglavnom se toga i pridržavaju, pošto je predviđena i dosta velika novčana kazna, ako se prekrše pravila odlaska u karantin.
Da li su bolnice spremne za prihvat većeg broja obolelih?
– Zdravstvene ustanove, doktori, medicinari i svi koji rade u zdravstvu su ljudi, koji su možda najviše izloženi virusu i mislim da je vreme da ih počnemo poštovati zbog svega što čine da bi ljudi ostali zdravi. To poštovanje bi trebali pokazati ne samo u ovakvim prilikama, nego i u vremenima kada idemo samo na redovne preglede. Ipak, opremljenost, zdravstvenih ustanova je dosta slaba. Na primer, intenzivna odeljenja nisu sasvim spremna za prihvat velikog broja obolelih, tako da se rade određene reorganizacije, kako bi se ljudi mogli smestiti u slučaju naglog porasta obolelih. Dosta pomažu i hoteli, kao i privatnici, koji svoje smeštajne prostore, hale i sl. nude zdravstvenim ustanovama za slučaj da to bude potrebno.
POMOĆ DRŽAVE PRIVATNICIMA I POJEDINCIMA
Da li mađarska Vlada ima neki paket mera pomoći privatnim preduzećima i socijalno ugroženim pojedincima?
– Vlada Mađarske je pre tačno tri dana donela paket mera od 37 tačaka pomoći privatnim preduzećima i pojedincima. Između ostalog, radi se o merama poreznih olakšica i oslobađanja od plaćanja doprinosa za pojedine delatnosti, koje su najviše štete pretrpele zbog novonastale situacije. Takođe, preduzeća i pojedinci koji imaju kredite, do kraja godine imaju mogućnost da ne plate svoje rate. To ne znači da im se „opraštaju” krediti, nego će im se rok otplate produžiti. Naravno, oni koji žele mogu i dalje da plaćaju svoje kredite.
Prioritet je svakako zaustavljanje širenja virusa?
– Uticaj korone virusa na ekonomiju za sada nije u prvom planu, jer se sada Vlade bore kako da spreče naglo širenje virusa i broj obolelih. Negativan uticaj na ekonomiju će biti najdrastičniji u zadnjih desetak godina, to je sigurno. Međutim, mnogim vladama, pa tako i Vladi Mađarske prvenstveno je prioritet zaustaviti širenje virusa, pa tek posle toga se mogu sagledati posledice. Najverovatnije će svaka država morati da donese ozbiljne pakete ekonomskih mera za spašavanje svoje ekonomije. Istovremeno, verujem da će biti neophodno doneti dosta drastične odluke i na globalnom nivou. Budžeti na lokalnom i na nacionalnim nivoima će se menjati, tako da će to imati uticaja na planirane investicije. Ipak, mislim da je za sada rano govoriti o konkretnim posledicama i planovima za rešavanje, pošto sve to zavisi od toga koliko će dugo da potraje ova situacija oko virusa, koliko dugo će države imati restriktivne mere zbog virusa i kako će susedne države da reaguju i postupaju vezano za sprečavanje daljeg širenja virusa. Upravo iz ovog razloga je danas možda najvažnije da ljudi shvate da svi zavisimo jedni od drugih, kako pojedinačno, tako i države između sebe.
Pečuj je multikulturalni grad sa velikim brojem studenata, kako iz drugih delova Mađarske, tako i iz inostranstva. Da li je nastava i na fakultetima stopirana?
– Pečuj je veliki studentski grad sa oko 20.000 studenata, ima dosta studenata iz inostranstva, ali pošto su se fakulteti, kao i škole, prebacili na online nastavu, studenti su se vratili svojim kućama. Na početku je online nastava imala određenih poteškoća u tehničkom smislu, prema saznanjima koja imam od prijatelja, kolega koji rade na fakultetima kao predavači, odnosno u školama kao profesori i nastavnici, ali su se sada prilagodili situaciji. Velika je odgovornost i na roditeljima, koji imaju decu školskog uzrasta, jer moraju zajedno da uče kod kuće i imaju dosta posla sa decom oko online nastave ali istovremeno je i dobar test za sve, pošto je online nastava jedan od izazova našeg doba. Sudeći po prilikama u gradu, stanovnici su relativno disciplinovani, naravno, uvek ima određenih izuzetaka. Ipak, ulice su uglavnom puste, nema gužve i mislim da je stepen zagađenosti u gradu možda najmanji u zadnjih 15 – 20 godina, pa je to možda i neka prednost ove situacije, ako se može tako reći – zaključio je Ištvan Đerman na kraju razgovora.
Dodajmo i to da baš sa Univerziteta u Pečuju stižu ohrabrujuće vesti, kada su u pitanju naučna istraživanja korona virusa. Naime, ovaj Univerzitet je pre nekoliko dana objavio da su njegovi naučnici identifikovali kompletan genetski kod virusa, što može biti veliki korak u borbi protiv suzbijanja pandemije Covid – a.
.gif)
.gif)
