Norveška trenutno ima 1423 zaražena korona virusom. Cifra se povećava iz dana u dan, a umrlo je četvoro ljudi.
Lekari se bore sa pandemijom, a obični građani, među kojima ima i emigranata iz Srbije, pokušavaju da se snađu u novonastaloj situaciji.
Pitali smo našeg Zrenjaninca, nekadašnjeg fizioterapeuta FK Banat i FK Proleter, Vladimira Zekića, koji trenutno živi u Oslu, da nam ispriča kakvo je stanje tamo.
– Prvo da pozdravim sve moje Zrenjanince i da im poželim dobro zdravlje, što je najvažnije u ovoj situaciji. Ja sam ukupno tri i po godine radio na severu Norveške, u hotelu koji se nalazi u čuvenom Geiranger fjordu, a pre pola godine sam, željan promene i gradskog života, došao u Oslo. Ovde radim u spa centru renomiranog hotela The Thief, a kada je uvedeno vanredno stanje, 13. marta, svi radnici su poslati kući. Imamo punu platu u naredne dve nedelje, a posle toga država preuzima isplate na sebe. Imaćemo 60 – 80 posto od redoven zarade, u zavisnosti od vrste ugovora – počinje priču Vladimir Zekić i dodaje da se on i njegovi prijatelji, koji su mahom iz Poljske, nisu uplašili zbog ove situacije.
– Pratimo uputstva Vlade Norveške, poštujemo ih i maksimalno se trudimo da zaštitimo sebe i druge. Ovde od 13. marta ne rade škole, fakulteti, vrtići, restorani, kafići… Gotovo ništa, osim bolnica, apoteka i marketa. Metro, tramvaji i gradski autobusi rade normalno, ali u njima nema više od nekoliko ljudi u istom trenutku, što je za Oslo neverovatno. Vozači su zaštićeni, jer je zabranjen ulaz i izlaz na prednja vrata i približavanje šoferu na manje od dva metra. Dodao bih da veliki broj fabrika ne radi, a one koje rade, gledaju da radnike grupišu po smenama ili na drugi način, kako bi što manji broj ljudi bio u kontaktu tokom radnog vremena. Učenici prate nastavu preko TV – a, slično kao i u Srbiji.
Kretanje po gradu je dozvoljeno, ali niko ne sme da napusti mesto u kojem živi.
– Za mene lično, to znači da ne smem da izađem van Osla. Za mene to nije problem, jer već četiri godine živim i radim ovde. Veliki problem je za ljude, koji su stigli pre par meseci ili za one, koji su došli da bi radili sezonske poslove. Aerodromi ne rade, granice su zatvorene i oni sada ne mogu da se vrate kući. A pravo na finansijsku pomoć od države još uvek nemaju, jer moraju bar šest meseci da rade u Norveškoj. Oni su u teškoj situaciji, ali verujem da će Vlada Norveške pomoći i njima.
BEZ VOJSKE I POLICIJE NA ULICAMA
Vladimir Zekić dodaje da u Oslu nema vojske i policije na ulicama.
– To nije potrebno, jer se svi pridržavaju zadatih mera. Ovde ljudi veruju Vladi Norveške i lekarima. Veruju da oni rade ono što je najbolje za sve nas. Ne prepucavaju se po društvenim mrežama, kao u Srbiji. Disciplinovani su, a i kazne su jako velike. Ko, na primer, prekrši izolaciju, kazna je 2.000 evra. Ako nešto radiš što nije po zakonu, ovde te neko od komšija inače prijavi, pa makar to bila i sitnica iz našeg ugla.
U Oslu je dozvoljeno minimalno kretanje – do prodavnice, bez bespotrebnog zadržavanja. Starijim ljudima namirnice donose volonteri.
– I ja planiram da se prijavim i radim kao volonter. Želim da pomognem koliko mogu – ističe Zekić.
GRAD DUHOVA
Na pitanje da li Norvežane hvata panika, naš sagovornik kaže da je teško dati precizan odgovor.
– Ljudi ovde generalno teško pokazuju emocije, bez obzira da li je to sreća, radost, tuga ili nešto drugo. Verujem da su uplašeni. Većina njih sedi stalno kod kuće, a to pokazuju i gotovo potpuno prazne ulice Osla, koji izgleda kao grad duhova.
POMAŽU I PENZIONERI
Norveška generalno ima manjak zdravstvenih radnika, a kako bi u ovoj situaciji nadomestila tu prazninu, Vlada Norveške je penzionisane medicinare pozvala da se vrate u službu.
– Poručio bih mojim Zrenjanincima, da prate savete stručnjaka i da ih poštuju. Provedite vreme kod kuće, sa svojom porodicom. I ovde u Norveškoj je broj zaraženih u početku bio mali, ali se proširio geometrijskom progresijom. Shvatite situaciju maksimalno ozbiljno, jer jedino tako možemo da zaustavimo epidemiju – zaključio je Vladimir Zekić.