Zrenjaninski gimnazijalci u Holandiji predstavili Srbiju i naše kulturno nasleđe

Četvoro učenika Zrenjaninske gimnazije boravilo je tokom novembra u Holandiji u okviru projekta „Euriade“. Škola iz našeg grada uključila se u ovaj projekat 2012. godine. Učenici koji su se svojim znanjem, zalaganjem i uspesima istakli, imaju priliku da otputuju na ovaj festival nauke i umetnosti, da se tamo upoznaju sa vršnjacima iz različitih zemalja sveta i da nauče nešto novo o kulturi, tradiciji i običajima tih naroda. Istovremeno, naši predstavnici prezentuju Srbiju i naše kulturno nasleđe, poznate ličnosti, običaje, prirodne lepote…

Nekoliko godina unazad učenici Zrenjaninske gimnazije koji su se svojim radom istakli dobijaju šansu da borave na festivalu nauke i umetnosti „Euriade“.

„Projekat „Euriade“ se održava od 2012. Reč je o festivalu nauke i umetnosti u Kerkradi u Holandiji. Učenici koji su se istakli u nekim vannastavnim aktivnostima i sa jako dobrim ocenama učestvuju u ovom projektu. Tako je nas četvoro ove godine išlo u Holandiju. Tema je bila Martin Buberova filozofija koja objašnjava odnos „ja i ti“. Ona pokazuje da je važno povezivati se sa ljudima. Mi smo se upoznali sa mnogim ljudima iz inostranstva i to je ono što čini ovo iskustvo jedinstvenim i posebnim. U Holandiji smo bili od 14-22. novembra. Svakodnevno smo imali različite radionice. Od glume, upoznavanja, dijaloga o svetskim problemima… Inače, program je kompletno na engleskom jeziku. Uprkos obavezama imali smo i vreme za obilazak gradova. Tamo smo pričali sa lokalnim političarima. Oni su nas upoznavali sa situacijom u njihovom mestu. Uveče je bilo koncerata, baleta, predstava“, kaže Teodora Šiklošić, učenica 4. razreda Zrenjaninske gimnazije.

„Ukupno je bilo 86 učesnika iz Rusije, Ukrajine, Poljske, Južne Afrike, Austrije, Nemačke, mi iz Srbije. Najviše učesnika je bilo iz Nemačke“, dodaje naša sagovornica.

Kako su učenici predstavili Srbiju tokom boravka u Holandiji?

Svi učesnici projekta „Euriade“ koji su bili u Holandiji imali su zadatak da druge učesnike upoznaju sa specifičnostima zemlje iz koje dolaze.

„Tema za koju smo se opredelili je bila „Zravo i hvala“. Naš zadatak je bio da pokažemo na čemu smo zahvalni svojoj zemlji. Napravili smo prezentaciju o našem kulturnom nasleđu i recitovali smo pesmu „Plava grobnica“. Predstavili smo naše manastire, građevine, tvrđave, prirodne lepote, kulturu, igru, sportiste, poznate ličnosti, hranu… Na kraju prezentacije smo organizovali izvlačenje reči na engleskom, pa smo ostale učenike učili kako se one izgovaraju na srpskom. To se jako svidelo publici. Stekla sam utisak da o Srbiji mnogi nisu informisani. Po nešto su o nama znali Rusi i Austrijanci. Mislim da smo mi više okrenuti ka međunarodnim odnosima i dešavanjima u stranim zemljama. Dosta smo informisani o stanju u svetu generalno. Drugi narodi baš i nisu toliko informisani o tome šta se događa u zemljama u kojima ne žive. Ima pojedinaca koji znaju nešto više, ali generalno malo znaju o prilikama izvan njihovih država“, objašnjava Šiklošić.

„Mnogi su rekli da im se svidelo to što su videli i da bi rado došli da nas posete. Posebno su Nemci bili zainteresovani za Srbiju. Deo o kulturnom nasleđu smo napisali na engleskom u vidu stihova. Meni je najinteresantniji bio ruski nacionalni ples. To su devojke koje idu u plesnu školu. Zanimljivu prezentaciju su imali i Poljaci. Oni su predstavili svoju školu“, dodaje naša sagovornica“, dodaje ova učenica.

Šta su sve zrenjaninski gimnazijalci obišli u Holandiji?

Osim što su učestvovali u radionicama, đaci su imali priliku i da obiđu gradove i znamenitosti u Holandiji.

„Najjači utisak na mene ostavila je ljubaznost ljudi u Holandiji. Gde god smo se pojavili, pa čak i na aerodomu, pitali su nas gde smo bili i šta smo radili, šta nam se svidelo. Tamo vlada prijatna i opuštena atmosfera. Obišli smo Amstedam, Mastriht, Ahen, Herlem, brojne muzeje… Ja sam društvenjak pa volim muzeje. Bili smo u muzeju Van Goga, Ane Frank… Divno je iskustvo. Svi zajedno smo bili smešteni u starom internatu s kraja 19. veka u Kerkradi. To je velika zgrada koja izgleda kao veliki zamak. Jako je lepo bilo. Podeljen je na dva dela. Muški i ženski. Tu smo se družili međusobno, pogotovo uveče kada smo imali slobodno vreme. Razmenili smo kontakte i sada komuniciramo. Dogovaramo se da obiđemo drugare iz Austrije“, kaže naša sagovornica.

Boravak u Holandiji kao nezaboravno iskustvo

Za neke učesnike projekta ovo je bilo prvo ovakvo putovanje.

„Kada je reč o predstavljanju Srbije ja sam recitovala deo pesme Milutina Bojića „Plava grobnica“. Jako mi se dopalo kada smo bili u Amsterdamu i što smo obilazili i ostale gradove. Imala sam priliku da vidim šta je Evropa. Koji su standardi, kakav je tamo život. Na mene je utisak ostavilo to što je tamo vazduh jako čist. Ljudi se trude da što više voze bicikle, a da manje idu kolima. Na ulicama se ne može videti smeće. Upoznali smo mnogo dece iz drugih krajeva sveta. Drago mi je što smo ostali u kontaktu sa tim ljudima. Ovo je meni bilo prvo ovakvo putovanje“, kaže Senka Daruši, učenica trećeg razreda zrenjaninske gimnazije.

„I meni je bilo prvi put da idem na ovakvo putovanje. Bilo je jako zanimljivo i mislim da bi i druga deca trebalo da imaju mogućnost da idu na ovakve festivale. Stvarno smo stekli jedno veliko iskustvo. Imali smo priliku da komuniciramo isključivo na engleskom, što mislim da je jedan veliki plus. Stekli smo dosta prijatelja i naučili smo dosta o drugim kulturama i običajima. Amsterdam je a mene ostavio jako lep utisak. Ljudi su stvarno prijatni. Kada god smo imali problema u snalaženju svi su nam pomagali. Građevine su fantastične i drugačije od onih u Srbiji. Moj deo u prezentaciji je bio vezan za sport i slikarstvo. Naravno, prvo sam spomenula Novaka Đokovića i to je kod svih izazvalo reakcije. Svi su se nasmejali i svima je bilo drago“, objašnjava Natralija Škrbić, učenica drugog razreda zrenjaninske gimnazije.

Ko god može, treba da putuje

Među devojkama u timu Srbije bio je i jedan predstavnik jačeg pola.

„Ja sam bio zaduže za nauku i bitne istorijske ličnosti iz Srbije. Naravno svi su prepozanli Nikolu Teslu i Mihajla Pupina. Interesantno im je bilo kada su slušali o tome šta je uradio Vuk Stefanović Karadžić za naše pismo i jezik. Bilo im je čudno da mi čitamo tačno onako kako je napisno. Da za svaki glas imamo jedno slovo. Jer niko do učesnika nema takav jezik. Oni nemaju ista pravila u pisanju i izgovaranju nekih reči. Publika je pokušavala da izgovori reči u kojima ima slova đ, č, ć koja oni i nemaju. Holandija je na mene ostavila snažan utisak. Jako mi se svidela ta zemlja. Ljudi tamo shvataju značaj planete Zemlje, imaju visoko razvijenu svest o ekologiji i zaista se vidi da se brinu o životnoj sredini“, kaže Luka Radaković, učenik Zrenjaninske gimnazije.

„Meni je ovo, takođe, bio prvi put da sam išao na ovako nešto i voleo bih da i u narednom periodu učestvujem u sličnim projektima. Svima koji se dvoume da li da se prijave za ovako nešto savetovao bih da to urade. Nemaju šta da izgube, a mogu samo da dobiju novo neprocenjivo iskustvo ukoliko budu pozvani da putuju. Svakako će im to značiti da poboljšaju govor stranog jezika i da upoznaju mnogo novih ljudi. Što se tiče ostalih učesnika ovog projekta definitivno je na mene najjači utisak ostavila Rusija. Devojke su izvele njihove tradicionalne ruske igre“, dodaje naš sagovornik.

Putovanja ruše predrasude koje imamo

Profesorka Aleksandra Maksić koja je vodila đake iz Srbije kaže da su ovakvi projekti od izuzetnog značaja za mlade.

„Ovakvi projekti su jako važni zato što naši đaci žive u zidovima, granicama, barikadama. Žive u zatvorenim prostorima uma. Još u drevnim vremenima putovanjima su ljudi širili vidike, a nama je više nego potrebno da putujemo. Putovanje je i jedno stanje duha. To znači prevazilaženje nekih predrasuda. Za mene lično to je odavno jedna borba u smislu da zemlju učinimo mestom na kojem će mladi ljudi živeti zadovoljno i srećno i gde će kultura i umetnost ponovo dobiti mesta koja im pripadaju. Ponosna sam da su đaci baš izabrali da odgovore na temu zahvalnosti našoj kulturi i zemlji upravo tako što su recitovali stihove pesme „Plava grobnica“ i ukazujući nam na najvažnije segmente naše tradicije. Oni su imali prilike da dožive da budu ponosni na svoj nacionalni identitet“, kaže Aleksandra Maksić, profesor filozofije u zrenjaninskoj gimnaziji.

„Od 2012. do sada učenike smo vodile koleginica Svetlana Todorović Gvozdenović i ja. Svake godine vodimo četiri učenika. Kolege iz drugih zemalja su uglavnom isti, tako da smo postali prijatelji koji se viđaju jednom godišnje. Prilikom izbora dece koja će ići ja konsultujem kolege, pitam decu. Želim da vidim da li ta deca imaju jedan izvestan nivo interkulturnog senzibiliteta, da li su talentovani za besedništvo, da li su druželjubivi, da li su postgli neke rezultate iz oblasti nauke, umetnosti, kulture, filozofije… Važno mi je da to ne budu samo deca kojima predajem, već da bude i onih kojima ne predajem, a zaslužuju da budu deo ekipe koja putuje. Tako da imam izuzetnu saradnju sa kolegama u ovoj gimnaziji u kojoj radim već 28 godina“, dodaje naša sagovornica.