Zrenjaninska promocija Majićevog romana „Deca zla“ izazvala veliko interesovanje

Roman koji je ove godine na domaćoj književnoj sceni možda i najsnažnije odjeknuo, triler „Deca zla“ Miodraga Majića, predstavljen je u petak u Zrenjaninu. Izuzetno interesovanje pokazala je i zrenjaninska, ne samo čitalačka već i stručna javnost. Utisak je da razlozi ogromnoj popularnosti romana ne leže isključivo u oceni kritičara da konačno imamo prvi pravi srpski triler ili u činjenici da je on nastao iz pera jednog sudije, već mnogo više u odluci da se kroz tematsku okosnicu, o ratovima na prostoru nekadašnje Jugoslavije, progovori javno.

Autor romana „Deca zla“ Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, najiskrenije se obradovao susretu sa zrenjaninskom publikom i prilici za direktan razgovor o romanu. Iako nije njegovo prvo štivo, upravo ovo delo širom mu je otvorilo vrata književnosti.

„Ranije sam u Zrenjanin dolazio češće, ali ne povodom romana. Zato mi je posebno drago, jer neretko iz Zrenjanina i okoline dobijam pisma, mejlove, na osnovu kojih vidim da ga ljudi čitaju i zbog toga mi je drago što sam ovde da tet-a-tet porazgovaramo o romanu i da čujem njihove impresije. Ovo je moj prvi roman, pre toga sam izdao jednu zbirku satiričnih priča, sa svog bloga, ali ovo je prvi roman. Već izvesno vreme pišem još jednu priču, ali detalje ću ostaviti za neku drugu priliku. U širem smislu, i ona će na neki način biti vezana za sudsku praksu, ali nije reč o nastavku ovog romana. Što se tiče romana „Deca zla“, upravo su u završnici pregovori o ekranizaciji priče, ali još nismo definisali sve detalje o tome.“, otkriva Majić.

S obzirom na činjenicu da je, iako obojen fikcijom, roman oslonjen na stvarne događaje i ličnosti, obelodanjujući spregu politike, pravosuđa i policije u Srbiji, pitanje autoru da li je nailazio na „saplitanja“  u svom radu, nametnulo se samo.

„Saplitanja su sastavni deo toga što radim, međutim ti koji me sapliću, često se prevare, pa me time samo dodatno poguraju i daju mi još veće interesovanje za ono što radim. Tako da – da, ima saplitanja, ali još uvek uspevam da ih okrenem u svoju korist.“, odgovor je našeg sagovornika.

U ime domaćina, Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“, u uvodnom delu promocije je govorila Jelena Đorđević Perc. Njena najsnažnija impresija bila je ujedno i svojevrsno uputstvo čitaocima da ne padnu u zamku „gutanja“ romana i tako propuste fino skrivene  znakove kojima autor znalački kontroliše dramatičnost.

„Moj prvi utisak je da je roman „Deca zla“ nametljivo odsutan. Od kako je stigao u Biblioteku, više se o njemu govorilo, nego što se mogao naći na polici Pozajmnog odeljenja. Večito je bio izdat. Bibliotekari znaju koliki je uspeh kada roman doživi 13. izdanje u eri izdavačke hiperprodukcije, kao i koliko znači što domaća književna scena, koja ne obiluje dobrim romanima u okviru trilera kao žanra, konačno ima svog predstavnika. Kada se do romana konačno stigne, čitalac, lako od pažljivog, skoncentrisanog čitaoca, postane „brzi“ čitalac. Intrigantna radnja čini da se roman čita u jednom dahu. Međutim, ukoliko ga čitamo na taj način, može se desiti da fini simboli i znakovi krajputaši, koje je autor naizgled nehajno rasejao duž čitavog romana, ostanu neprimećeni. Onda je savet da se čita pažljivo, kako bi bogatstvo dela i njegova poetika blesnuli u punom sjaju, u poslednjoj trećini romana. Po završenom čitanju, shvatamo da mi u stvari nismo jurili počinioca i raspetljavali misteriju, već da smo slagali mozaik kliničke slike jednog vremena – našeg, u okviru kojeg preispitujemo i ličnu odgovornost.“, impresije su Jelene Đorđević Perc.

Zrenjaninsku promociju romana „Deca zla“ vešto je vodila novinarka Bojana Latinović.  

Na njeno pitanje koliko je osnovna građa za roman bila intrigantna za njega lično, Majić objašnjava da ne bi to nazvao intrigom.

„Ja sam se tokom svoje profesionalne karijere svakodnevno suočavao sa najstrašnijim zločinima, ubistvima, silovanjima, ratnim zločinima. Tako da sam se navikao na sve te strahote. Ne mislim u negativnom smislu, da sam postao ravnodušan, već da sam na to mogao da gledam iz jednog sasvim drugačijeg ugla.“, kaže Majić.

Čitanjem odlomaka atmosferu je dodatno začinio glumac Šabačkog pozorišta, naš sugrađanin Miloš Vojnović.  

Iako je među publikom bilo onih koji su roman već pročitali, reč je o manjini, tako da je zainteresovanost za razgovor o romanu bila obostrana i na zavidnom nivou.