Ravni Topolovac je ovog vikenda bio domaćin gostima koji su došli na 15. Pasuljijadu. Interesovanje za kuvanje tradicionalnog jela je ove godine bilo veće nego prethodnih, kažu organizatori. Za takmičenje je bilo prijavljeno 27 ekipa. Većinom iz okolnih mesta, a bilo je gostiju i iz Srema. Od podne pa do večernjih sati na pasulj je mirisalo celo selo.
Centar Ravnog Topolovca je u subotu više ličio na neko izletište, nego na glavnu seosku ulicu. Prolaz automobilima tu nije bio moguć, a brojne ekipe nadmetale su se u pripremi pasulja.
„U Ravnom Topolovcu se ove godine održala 15. Pasuljijada. Ukupno je bilo 27 prijavljenih ekipa. Imali smo program za decu, kuvao se pasulj koji je žiri ocenjivao, a večernji sati su bili rezervisani za koncert i DJ-a. Ove godine je znatno više ekipa nego što ih je bilo ranijih godina. To nam samo pokazje da se Pasuljijda vraća u život. Učesnici Pasuljijade dobijaju pasulj od nas. On je isti za sve ekipe. Meso i začine učesnici sami donose po svom izboru. Ekipe su došle iz Žitišta, oba Itebeja, Torka, sa Fruške Gore, a tu su i učesnici iz sela. Uglavnom su tu ljudi iz okolnih mesta“, kaže Dejan Bajat iz Organizacionog odbora manifestacije Pasuljijada.
I Supermen jede pasulj
Dok su se kuvari trudili da naprave što ukusnije jelo, najmlađi posetioci sela su proveravala svoju snagu. I to ni više ni manje nego sa Supermenom.
„Deca su imala priliku da se igraju i iskažu svoju kreativnost. Uživali su u odmeravanju snaga sa Supermenom. Od igara organizovali smo povlačenje konopca, guranje burića, nošenje pasulja u kašici. Bilo je između 20 i 30 dece. Imali su izuzetnu energiju. Još kad smo to udružili sa našom energijom, dobili smo pravi događaj za uživanje. Deca su uvek jača od Supermena. Ipak, imaju veću snagu. Kažu da jedu pasulj, ali moraju još više da jedu kako bi bili još jači“, kaže lično Supermen tj. Željko Zlokas, animator u igraonici Moj mali svet i član Udruženja Vratimo deci osmeh u pokretu.
Dobar majstor sprema dobar pasulj
Svi kuvari na Pasuljijadi su imali neki svoj recept za najbolji pasulj.
„Na Pasuljijadi učestvujemo malterne od početka. Mi smo uvek tu. Lepo nam je i zato i dolazimo na manifestaciju. Pre dve godine smo ovde bili treći. Zadovoljni smo. Svih ostalih godina smo bili četvrti… Oni koji ne osvoje neku nagradu oni su svi četvrti. (smeh) Tajna dobrog pasulja je strpljenje, jer za kuvanje treba vremena. Pasulj se prokuva, ocedi se, luk se izdinsta, sve se posle pomeša. Od dobrih sastojaka mora da se dobije dobro jelo. U našem pasulju ima tri vrste mesa, beli pasulj, luk, šargarepa, paprika, vegeta i to je to. Stavili smo malo suve kolenice, malo slaninice i malo kolenice. Za takmičenje smo pripremili 10 litara pasulja u kotliću“, kaže Drago Radinović iz Žitišta.
„Za pravi pasulj treba dobar materijal i to je sve. Posle idu začini. Dobar materijal znači da meso i pasulj treba da budu kvalitetni. I majstor koji kuva treba da bude dobar. Mi smo koristili butkice, slaninu i kobasicu. Pasulj koji smo dobili se dosta brzo skuvao. Do sada smo za ovo jelo bili nagrađivani na nekim manifestacijama. U Titelu i Tordi smo bili prvi, a ovde još nismo dobili nikad nagradu“, objašnjava Šandor Heveši iz Novog Itebeja.
Teško je otkriti tajnu dobrog pasulja
Gde se priprema hrana tu je uvek dobra zabava, kažu učesnici Pasuljijade.
„Pasulj kuvam bar jednom nedeljno. Do sada smo dobijali nagrade. Pogotovo ovde u Ravnom Topolovcu. Bio sam i prvi i drugi i treći. Od 2007. godine redovno učestvujem na manifestaciji Pasuljijada. Tajna dobrog pasulja su dobro dimljeno meso, dobra voda, dobar pasulj i dobar majstor. Majstor koji kuva je najvažniji. Pasulj koji smo koristili bio je perfektan. Jako se brzo skuvao. Malo sam se pokajao što sam ga odmah stavio da se kuva. Trebalo je prvo meso da stavim da se kuva, pa tek onda da ubacim pasulj. Ali, mi smo koristili pasulj iz Torka, ne iz Topolovca. To je naša tajna“, kaže Dinus Dane Okolišan iz Torka.
„Pasulj redovno kuvam kod kuće. Bar jednom nedeljno. Učestvujemo na ovakvim manifestacijama. Kuvala sam i paprikaš. Do sada nismo dobiljali nagrade za pasulj, a na Pasuljijadi u Topolovcu sam prvi put. Najbitnije je druženje, ali zašto ne i nagrada. Tajna dobrog pasulja je ljubav. Ja ga obožavam. Recept, ipak, nećemo da delimo. Neka nešto ostane i skriveno. Naš pasulj se krčako neka tri, tri i po sata. U njemu ima domaće dimljene kobasice, šunke, slanine i sveže kobasice. Uvek se sve pojede i traži se tanjir više“, objašnjava Milica Gverić iz Srpskog Itebeja.
„U pasulj ne mora da ide klasična zaprška, ali mora da se stavi na vreme, pola sata pre završetka, slatka začinska paprika. Mi obično koristimo papriku iz Monoštora ili Bezdana. Iz Bačke. Tamo su ljudi koji paze kako prave te začinske paprike zbog gulaša, pasulja, paprikaša, ribljih čorbi… Pasulj Topolovački je bez premca za kuvanje“, dodaje Branislav Zarin.
Pasulj na kaubojski način
Osim pasulja koji se kuva u kućnim uslovima, najpoznatiji u narodu je svakako vojnički pasulj. Međutim, u Ravnom Topolovcu se spremao i kaubojski pasulj.
„Kaubojski pasulj znači da je sve mešano. U njega idu kolenica, potkolenica, dokolenica, rebra… Tu nema aleve paprike. Da ne bi bio gorak. Pasulj kuvam unazad 30 godina. Dobijao sam i nagrade za ovo jelo. U Bačkoj Palanci, Somboru, Odžacima… Ovde nisam. Trebalo je da dobijem, ali su dali nekoj ženi prošle godine. Redovno dolazim u Topolovac na Pasuljijadu. Ovde sam sa decom. Imam ih šestoro. Ja to spremam radi njih. I uvek se sve pojede. Prošle godine je komisija sve pojela. Kada se kuva za takmičenje zrno ne sme da se raspadne. Ono mora da ostane celo. Ovaj pasulj se kuva na tihoj vatri dva sata. Ja ne kuvam prvo pasulj. Sve stavljam zajedno. Ali, pre nego što ga ubacim potopim ga da stoji u vreloj vodi sat vremena, da nabubri“, objašnjava Sreten Đuričić iz Vrdnik banje.
Isti sastojci za pasulj, a različito gotovo jelo
Žiri koji je ocenjivao uzorke pasulja činili su Slavojka Maltez, Branko Mičević i Goran Reljić. Iako su svi učesnici manifestacije koristili više-manje iste sastojke, jela koja su od njih dobili bila su potpuno različita.
„Kod pasulja se ocenjuju vizuelni izgled, raskuvanost i ukus. Pasulj nas je sve odhranio i u čas njemu u Ravnom Topolovcu prave manifestaciju. Svake godine ću doći da ih podržim. Za kuvanje pasulja nema neke mudrosti. Stavi se malo povrća, pasulja, ne puno mesa, jedan-dva krompira i to je to. Jelo ne sme da bude ni gusto, kao gulaš, ni retko kao čorba. Bitno je da bude kao paprikaš pasulj. Kada se ta gustina postigne onda je najukusniji. Zrno mora da bude celo, a kuvano. Ne sme da se raspada. Zrno kad staviš na nepce i stisneš jezikom, mora da pukne. To je znak da je pasulj kuvan i da je udešeno sve kako treba“, objašnjava Goran Reljić iz Žitišta, predsednik žirija i internacionalni sudija.
„Stare bake su ovo jelo kuvale na smederevcima i to je bio najlepši pasulj. Znači on se krčka 3-4 sata. Ovde su mnogi grešili jer su ubacivali neke začine koji u pasulj ne idu. Origano, nanu, kim… Takmičarima je rečeno da donesu meso koje je kratkotrajno bareno. Neko je doneo zimsko sušenje, pa se osetilo na užeg. Bilo je i dva, tri uzorka koji su zagoreli. Kad se pasulj zgusne nema pojačavanja vatre, nego se ona utiša. A neki su tu malo grešili, pa im je jelo uhvatilo. I to je odmah pokvarilo ukus“, dodaje naš sagovornik.
Pobednici 15. Pasuljijade u Ravnom Topolovcu
Treće mesto zauzela je ekipa pod nazivom Smak, a drugo Najjača ekipa koja je ujedno i bila najmlađa prijavljena ekipa.
„Pasulj sam kuvao ja, a pomagao mi je stariji drugar. U jelo smo stavili luk, papriku, šargarepu, pasulj, meso. Ja imam 12 godina. Tata me je učio da kuvam pasulj. Drugar koji mi je pomogao je bio najstariji u ekipi i on ima 14 godina“, kaže Pavle Novaković iz Ravnog Topolovca.
Prvonagrađena ekipa je bila i najveselija ekipa manifestacije. Reč je momcima i devojkama iz Žitišta, sa nazivom Žitište 023
„Za pasulj treba malo luka i piva i to je to. Sve ostalo je manje bitno. Pivo pola ide u jelo, a pola pije društvo. U ekipi nas ima 67, ali petoro nas je ostalo ovde. Mi smo najuporniji. Ostali su pijani. Pasulj redovno kuvamo na Begeju u Žitištu. Ko hoće slobodno može da dođe da proba šta god da kuvamo. U Žitištu na Pile festu smo dobili prvu nagradu za kuvanje paprikaša. Pasulj se krčkao možda sat i po, dva. I to je bilo dovoljno za prvo mesto“, kaže Bojan Kukolj iz Žitišta.
Kada su nagrade podeljene najboljim takmičarima i nakon što su se svi dobro najeli usledio je muzički koncert, a potom i nastup DJ-a.
.gif)
.gif)
