Zašto je paradajz u jeku sezone u Srbiji skup?

Jul i avgust su meseci u godini kada proizvodnja paradajza dostiže svoj maksimum. Ili bi, bar, tako trebalo da bude. Zbog toga smo prethodnih godina paradajz u ovom periodu godine plaćali jeftino. Mnogi su se neprijatno iznenadili kada su shvatili da i u avgustu paradajz „drži cenu“. Tako se, u zavisnosti od mesta do mesta, paradajz u Srbiji prodaje i po ceni od 200 i više dinara za kilogram. Zbog čega je ove godine paradajz toliko skup u sezoni, pitali smo proizvođače iz Lukinog Sela.

Porodica Bakoš iz Lukinog Sela se proizvodnjom povrća bavi nekoliko decenija. Zrenjaninskom tržištu najpoznatiji su po paradajzu.

„Ove godine imamo 10.000 strukova paradajza u zatvorenom prostoru i oko pola hektara na otvorenom. Na otvorenom gajimo industrijski paradajz koji uglavnom cedimo. U zatvorenom prostoru je samo konzumni paradajz. Ova godina je za proizvodnju paradajza prosečna. Ali, na cenu paradajza ne utiče samo ova godina. I prošla i pretprošla godina su bile loše za paradajz. Drugi veliki faktor je to što je cena rada otišla gore. Nema više radnika koji hoće da beru paradajz za 200 dinara na sat. Čim je satnica veća onda i proizvod mora da poskupi, pa tako i paradajz“, kaže Ervin Bakoš iz Lukinog Sela.

„Ekonomski ako se isplati, možemo da nađemo radnike, ali radnike treba platiti. Problemi sa radnicima se rešavaju tako što platiš veću satnicu ako možeš to da istrpiš. Rešenje je jednostavno, nema tu neke mudrolije. Ako to ne možeš da priuštiš, onda proizvodnju ili smanjuješ ili gasiš“, dodaje naš sagovornik.

Za paradajz treba izdvojiti i do 200 dinara

Cena paradajza u julu i avgustu je iznenadila potrošače. Niko ne pamti da se ikada dogodilo da ovo povrće u sred sezone košta čak i više nego kada se tek pojavljuje na tržištu.

„Mnogi proizvođači su odustali od proizvodnje i otišli su u inostranstvo. Ako se uzme u obzir da je 2001. godine 36 porodica u Lukinom Selu živelo od povrtarstva, a sada svega šest porodica onda je jasno da je za 19 godina šest puta smanjena proizvodnja. Prošle godine paradajz je u sezoni bio 30 dinara za kilogram. Za te pare se ne isplati proizvoditi paradajz. U jeku sezone je bilo jako puno uvoznog paradajza. U drugim državama važe neki drugi kriterijumi za proizvodnju. Poljoprivrednici dobijaju subvencije, a toga kod nas nema. Ljudi mogu jedne godine da rade, da im se ne isplati, a već druge godine smanjuju ili gase tu proizvodnju. I klimatske promene čine svoje. Sama proizvodnja paradajza je dosta skupa. Ove godine je bilo jako mnogo kiše, pa je bilo dosta truleži. A bilo je i mnogo leda. To je sve uticalo na proizvodnju“, objašnjava naš sagovornik.

Ljudi sve više kupuju kuvani paradajz

„Mislim da je sada cena paradajza oko 100 dinara za kilogram. Ceđeni industrijski paradajz prodajemo po 75 dinara za litar. Mi i kuvamo paradajz. To radimo sa trećom klasom koja ne može da se plasira na pijaci. Što se tiče kvaliteta tu nema razlike između konzumnog i industrijskog paradajza. Jedina razlika je u vizuelnom izgledu. Prvu klasu paradajza se ne isplati cediti. Tada bi cena soka od paradajza morala da bude mnogo viša od cene konzumnog paradajza, jer tokom ceđenja imate ostatke. Sve više se ljudi interesuju i kupuju kuvani paradajz. Mi godišnje skuvamo oko 3.000 litra paradajza. Možda ćemo to i da povećamo u narednom periodu. Ljudi dolaze i kupuju po 20, 30, 40 litara. Paradajz kuvamo po recepturi naših predaka. Ništa u tome nismo promenili. Litar kuvanog paradajza košta 100 dinara. Koliko god da skuvamo toliko prodamo“, kaže Bakoš.

Naš sagovornik ističe da njegova porodica proda sve što uspe da proizvede.

„Mi imamo dve tezge na zrenjaninskoj pijaci i imamo svoju veleprodaju, tako da što se prodaje tiče mi nemamo problema. Veći je problem to što ima perioda kada se ekonomski ne uklapamo u cenu. U proleće ima jako puno uvoznog paradajza koji ruši našu cenu. Ljudi kupuju paradajz u istim količinama kao i kada paradajz ima nižu cenu. Možda čak i više traže, jer uvek se više traži ono što je skuplje. Kad je jeftino onda i nije interesantno“, zaključuje naš sagovornik.

„Nama je važan kvalitet proizvda, a ne količina koju proizvedemo“

Iako je Lukino Selo poznato po povrtarstvu ove godine su retki proizvođači koji imaju kvalitetan rod paradajza. Među njima je Šandor Balanji koji se bavi organskom proizvodnjom povrća.

“Na našem gazdinstvu svake godine planiramo određenu količinu rasada za paradajz. Ove godine smo, inače, po planu prepolovili količinu u odnosu na prethodne godine. Ali, iskreno preostalo nam je malo rasada koji je trebalo da rasadimo na njivi. U tom periodu imali smo vremenske prilike ili da kažem neprilike takve da nismo mogli da sadimo napolju. Tako da paradajza ove godine imamo svega na 350 kvadrata u zaštićenom prostoru. To je oko 1.000 strukova. Sa tih 1.000 strukova mi imamo paradajz za naše potrebe i za prodaju. Ali, naš paradajz ima izvanredan ukus. I to je ono što mi želimo da sačuvamo. Proizvodimo, pre svega, volovsko srce i čeri paradajz. Nama nije bitno da imamo količinski mnogo paradajza već da je on ukusan“, kaže Šandor Balanji iz Lukinog Sela.

“U maju, kada je trebalo da rasadimo paradajz na njivi bilo je blato. Čekali smo da se vreme prolepša, ali rasad ne može da čeka. On mora tačno u određeno vreme da se posadi. Ako se kasni sa rasađivanjem to utiče na prinos. Pošto je, kažem, u to vreme bilo blata na njivi to je uticalo da nam rasad ostane. To su neznatne količine koje smo planirali napolju da sadimo, jer znamo da paradajz u organskoj proizvodnji na otvorenom jako teško opstaje. Mi ne koristimo hemijska sredstva, prinos je znatno manji, pa smo se odlučili da negujemo paradajz u foliji. Međutim, ni u plasteniku nije prinos baš veliki. Ali, ponavljam da je nama najvažniji ukus, a ne prinos“, dodaje naš sagovornik.

Razlozi nedostatka domaćeg paradajza

Na smanjenje prinosa paradajza uticalo je više faktora.

„U ovom trenutku je teško proceniti šta je sve dopirnelo tome da prinos paradajza bude manji. Verovatno i sastav zemljišta, temperatura, doziranje vlage, nemogućnost oprašivanja… Pčele, možda, zbog stalnih kiša nisu oprašivale cvetove. To su sve pretpostavke. Ja ne mogu da tvrdim zbog čega je paradajza tačno manje. Kroz priče sa komšijama i kolegama vidim da ima onih koji su uspeli da savladaju vremenske neprilike koje smo imali. Išli su sa kasnijom direktnom setvom na većim površinama. Reč je o industrijskom paradajzu za preradu. Konzumni paradajz je teško pronaći da bude kvalitetan“, objašnjava Balanji.

Organska proizvodnja podrazumeva stroga pravila igre.

„U organskoj proizvodnji je već opšte poznato da moramo da imamo analize zemljišta i vode. Gleda se i uticaj vazduha i vetrova i da li na okolnim parcelama ima izvora zagađenja. Ako su ti uslovi ispunjeni tek onda možemo da pričamo koje ćemo seme nabaviti. Ukoliko imamo svoje seme, to je najbolja varijanta. Mi praktikujemo da imamo svoje seme. Iz godine u godinu ostavljamo seme jer znamo koja je to sorta i kakav ukus ima. Uslove proizvodnje kontroliše sertifikaciona kuća. Imamo jednu redovnu i jednu vanrednu kontrolu. Takođe, po potrebi u svako doba može da se uzorkuje bilo koja namirnica i da se nosi na laboratorijsku analizu“, dodaje naš sagovornik.

Porodica Balanji ne menja cenu organskog paradajza zavisno od prinosa

Uprkos manjem prinosu, porodica Balanji nije menjala cenu organskog paradajza.

„Mi poštujemo naše potrošače. Nemamo ambiciju da enormno dižemo cenu paradajza, bez obzira što je nestašica i što ga je malo. Nemamo običaj da „naduvamo“ cene kada dođe do nestašice. Iz poštovanja prema kupcima održavamo cene koje smo imali i ranijih godina. Nismo nezadovoljni cenama. One su kod nas iste i kada ima previše robe i kada je nestašica. Cena paradajza volovsko srce je oko 2,5-3 evra. Čeri paradajz se kreće oko 4 evra za kilogram“, zaključuje na kraju razgovora Šandor Balanji.