Polovinom maja u zrenjaninskom Narodnom muzeju Zrenjanin bila je otvorena izložba „Zoomorfni ornament u tradicionalnoj kulturi Banata“ – na primeru zbirke Etnološkog odeljenja NMZ. Izložba je privukla pažnju naših sugrađana, a mi smo je iskoristili ujedno i kao povod za razgovor sa kustosom etnologom Brankom Babić, autorkom te nesvakidašnje, živopisne izložbe.
-Stvarajući predmete za svakodnevnu ili obrednu praksu, čovek je nastojao da, pored funkcije, predmetu da i lep vizuelni izgled, predstavljajući tako sopstvena shvatanja i ukus, ali i shvatanja zajednice u kojoj živi. Takvi predmeti bili su odraz ekonomsko-društvenih prilika, religioznih i idejnih strujanja, a takođe i starih narodnih verovanja. Na ovom području prvenstveno su ukrašavani predmeti od tekstila i drveta, mada su ornamenti prisutni i na predmetima od metala i keramike. Na tekstilu je ostvaren najekspresivniji likovni izraz narodne umetnosti, koji je nastajao u raznovrsnim i veoma složenim tehničkim procesima. U zavisnosti od namene, odnosno od toga da li je upotrebni ili obredni, predmet će biti više ili manje ukrašen, kaže Branka Babić.
Zagledani u deo fonda Etnološkog odeljenja primetili smo da su svi predmeti ukrašeni različitim ornamentima.
.jpg)
-Ornamentika na predmetima Etnološkog odeljenja je raznovrsna. U fondu Odeljenja preovlađuju vegetabilni motivi. Zoomorfni motivi javljaju se nešto ređe i gotovo uvek u kombinaciji sa geometrijskom i/ili vegetabilnom ornamentikom. Cilj ove izložbe i njenog pratećeg kataloga bio je da na osnovu materijala Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin prikažemo zoomorfne ornamente i njihovu bogatu simboliku. Analizirane su kako realne predstave životinja, tako i one stilizovane, koje se najčešće javljaju na ćilimima, ističe naša sagovornica.
-Predmeti sa zoomorfnom ornamentikom nalaze se u skoro svim zbirkama Odeljenja, a možemo ih svrstati u domen narodne umetnosti. To je vrsta umetnosti sa svrhom, jer nije sama sebi estetski ideal, već se primenjuje na funkcionalnom inventaru. Pored toga što prvenstveno predstavlja likovnu umetnost seoskog stanovništva, narodna umetnost obuhvata i deo zanatlijskog stvaralaštva, čiji su proizvodi bili namenjeni seoskom i donekle gradskom stanovništvu, dodaje Branka Babić.
U zbirkama Etnološkog odeljenja najveći broj predmeta ukrašen je predstavama ptica – ornitomorfnom ornamentikom. Motiv se javlja kao u tkanju, vezu, keramici i drvetu na raznim predmetima tekstilnog pokućstva, pokućstva i narodne nošnje. Koje je značenje, simbolika ukrašavanja predmeta ornamentima ptice?
-Ornament ptice jedan je od najstarijih simbola koji se pojavljuje u našoj narodnoj umetnosti. Njena uloga je višestruka – od magijsko-religijske do estetske. Let ptice simboliše vezu između zemlje i neba i samim tim je ptica simbol slobode duha i tela. Ptica je ujedno i simbol besmrtnosti duše, poezije, a često označava i duhovna stanja, anđele ili viša stanja bića. Na predmetima tradicionalne kulture iz zbirki Etnološkog odeljenja zoomorfna ornamentika posmatra se uglavnom kao ukrasni motiv, jer se dublje značenje izgubilo.Za drugu polovinu 19. veka karakteristična je sve veća primena ornitomorfnih ornamenata – paunova, petlova, lastavica, vrabaca i drugih ptica. Oni se najčešće javljaju u kombinaciji sa floralnom ornamentikom, čineći tako jednu ornamentalnu kompoziciju. Nastojanje ljudi da svoj opstanak vežu sa životinjskim svetom, da im se prilagode i obezbede od neprijatnosti, jedan je od uzoraka pojave zoomorfnih motiva na predmetima za svakodnevnu i običajnu upotrebu, kaže kustoskinja na kraju razgovora.
Foto: Dušan Marinković, kustos NMZ
.png)
.gif)
.gif)
