Velika ili Strasna sedmica i pravoslavni crkveni obredi

Strasna (stradalna) ili Velika sedmica je poslednja sedmica Vaskršnjeg posta pre Pashe – Vaskrsa. Celu ovu nedelju hrišćani provode u strogom postu i molitvi.

Svaki dan ove sedmice, naziva se u bogoslužbenim knjigama, svetim i velikim zbog svetih i velikih događaja koji su se zbili tih dana. Svaki dan ima svoju temu, a svi zajedno se provode u postu bez ulja, izuzev Velikog četvrtka koji se smatra prazničnim danom, jer je ovoga dana ustanovljena Sveta tajna Evharistije odnosno Sveta tajna pričešća.

Naročito značajni dani ove sedmice su Veliki četvrtak, petak, subota i kao kulminacija svega Nedelja –Hristovo vaskrenje.

Veliki četvrtak – Četvrtak Strasne (Stradalne) sedmice, u svojoj službi seća se sveštenog omivanja nogu Apostola od strane Spasitelja, Tajne večere, odnosno ustanovljenja Svete tajne Evharistije i natprirodne molitve i predaje Gospoda Isusa Hrista u ruke grešnika. Oplakujući početak Gospodnjih stradanja, Crkva se u isto vreme mistično raduje povodom ustanovljenja Svete Evharistije – tajne Hristovog Tela i Krvi, tajne Svetog pričešća. Od izrečenih reči: „Ovo činite u moj spomen…“ (Lk 22, 19; 1 Kor 11, 24), pa do danas, Sveta Evharistija služi se na svim pravoslavnim prestolima.

U toku večere, Gospod je otkrio izdajstvo jednog od svojih učenika, a potom je sa svojim učenicima otišao u Getsimanski vrt, gde je svojom ličnom molitvom ukazao da je molitva za vreme nevolja, stradanja i iskušenja najveća snaga za podnošenje svih životnih poteškoća, pa i telesne smrti.

Na liturgiji Velikog četvrtka osvećuje se, po potrebi, Sveto miro u sabornim hramovima u sedištima autokefalnih crkava. Uveče se drži veliko bdenije i čita se Dvanaest strasnih Jevanđelja, u kojima su opisana stradanja Gospodnja.

Za uspomenu na omivanje nogu od strane Spasitelja, u sabornim hramovima pojedinih crkava i danas se vrši čin omivanja nogu posle odslužene arhijerejske Liturgije svetog Vasilija Velikog, naročito u Jerusalimu. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ovaj čin se vršio već u prvoj polovini četrnaestog veka.

Veliki petak – Petak Strasne (Stradalne) sedmice je dan krsnog stradanja Gospodnjeg. Na taj dan, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: „Raspni ga!“; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“; umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja Tela platnom i polaganja u grob; postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade Telo Gospodnje.

Tog dana liturgija se ne služi, izuzev ako bi Blagovesti pale na taj dan, a ne služi se zato što se na liturgiji prinosi Bogu beskrvna žrtva, a na taj dan je Isus Hristos prineo sam sebe na žrtvu.

Sama bogosluženja tog dana sastoje se iz: jutrenja – na kome se čita Dvanaest strasnih (stradalnih) Jevanđelja (ovo jutrenje se obično služi uveče na Veliki četvrtak), carskih časova i večernja, tj. opelo Hristovo, sa iznošenjem plaštanice. Ovoga dana predviđen je najstroži post.
Na Veliki petak ne oglašavaju se crkvena zvona.

Velika subota – Ovaj dan posvećen je uspomeni na pogreb Gospoda Isusa Hrista i njegov silazak u Ad.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Pri kraju jutrenja, plaštanica se nosi tri puta oko hrama, a posle njenog ponovnog polaganja u grob, čita se pred njom Jezekiljevo proroštvo ο vaskrsenju mrtvih (Jez 37,1-14), Apostol i Jevanđelje.

Velikosubotnjom liturgijom Svetog Vasilija Velikog počinje Vaskrsenje. Sve do čitanja Apostola, sveštenik služi ovu liturgiju u crnoj odeždi, a potom oblači belu, jer su se u toku ove liturgije krštavali oglašeni, koji su se tokom celog Vaskršnjeg posta pripremali uzdržavanjem od hrane, molitvama i poukama za krštenje, koje se uvek vrši u belim odeždama. Jedino na ovoj liturgiji, Jevanđelje se ne čita sa amvona ili sa carskih dveri, već na Hristovom grobu, jer je Anđeo na grobu Gospodnjem objavio mironosicama vest ο Hristovom vaskrsenju. Velika subota je jedina subota u godini kada se post sastoji u suhojedenju.

Usrks se slavi u prvu nedelju (dan) posle prvog punog meseca po prolećnoj ravnodnevici i nikada ne može da bude pre jevrejskog praznika Pashe. Uskrs najčešće može pasti između 4. aprila i 8. Maja.

O pravoslavnim crkvenim obredima tokom poslednjih dana Velikog časnog ili Uskršnjeg posta govorila je Nataša Stevanov teolog.